Kako se izboriti sa alergijom na sunce?
Alergije na sunce manifestuju se posle izlaganja gole kože sunčevim zracima, a nešto su češće kod žena srednjih godina i starijih muškaraca.
Ove alergije obično nastaju posle izlaganja jakoj sunčevoj svetlosti u proleće ili leto, ali kod nekih se mogu javiti i zimi. Poslednjih godina su u porastu, a zahvataju oko 20 odsto populacije.
Iako alergija na sunce pogađa sve tipove kože, češća je kod ljudi bele puti, nešto češće pogađa žene, ali su ugroženi i muškarci koji dosta vremena provode na suncu. Lekovi takođe mogu izazvati alergijske reakcije na sunce. To su najčešće: tetraciklinski antibiotici, nesteroidni protivupalni lekovi, sulfoamidska jedinjenja, kontracepcijska sredstva. I neka sredstva za sunčenje mogu dovesti do pojave alergije na sunce!
Izgled promena je raznolik, a zavisi od vrste alergije, pola i starosti, ali i od nasledne sklonosti. Kod jednog oblika, manifestacija alergijske reakcije na sunce javlja se već u nekoliko minuta do nekoliko sati posle izlaganja suncu. Počinje pojavom svraba i crvenilom kože, na kojoj se ubrzo javljaju mehurići. Zahvaćena regije kože je otečena, a zahvata najčešće dekolte, ruke i lice (delove koji su najizloženiji suncu). Ovakav oblik reakcije je najčešći. Simptomi se obično povlače za nekoliko dana, ako se prestane sa izlaganjem sunčevoj svetlosti.
Međutim, kod nekih se alergijska reakcija javi nekoliko minuta posle izlaganja suncu i to pojavom osipa, mehurića i svraba, ali ne samo na izloženoj koži nego i na pokrivenim delovima. Ovakav oblik reakcije nešto je učestaliji kod starijih osoba. Posle prestanka izloženosti suncu, reakcija se povlači u roku od sat vremena. Alergijske reakcije obično prolaze bez komplikacija, ali kod nekih mogu ostaviti promene na koži i ožiljke.
Najsigurniji način za sprečavanje alergijskih reakcija na sunce je izbegavanja sunčevih zraka kad je sunce najjače, izbegavanje naglih izlaganja suncu u proleće i leto (postupno izlaganje suncu omogućava bolje prilagođavanje na UV zrake), nošenje zaštitne odeće i korišćenje kvalitetnih zaštitnih sredstava koja pružaju visoku UVA i UVB zaštitu. Osim toga, trebalo bi se posavetovati s lekarom o nuspojavama određenih lekova posle izlaganja suncu.
Takođe se ne preporučuje korišćenje kozmetičkih preparata koji sadrže eterična ulja, AHA i BHA kiselinu, salicilnu kiselinu i retinole. Šamponi protiv peruti, parfemi, farbe za kosu, ali i obični sapuni mogu sadržati materije koje uzrokuju pojavu reakcija na sunce.
Svakako treba izbegavati primenu hemijskih pilinga, mikrodermoabrazije i sličnih tretmana pre izlaganja UV zracima. Sve navedeno može učiniti kožu osetljivijom na sunce i izazvati alergijsku reakciju u obliku laganog crvenila i svraba, pa do pojave različitih osipa.
