Bazeni - potencijalne septičke jame
Uskoro počinje letnja sezona, a samim tim otvoriće se bazeni, na kojima će mnogi potražiti spas od visokih temperatura. Međutim, s obzirom da ogroman broj ljudi koji se svakog dana nađe u ovoj zajedničkoj "kadi“, letnje opuštanje zapravo podrazumeva brčkanje u rasadniku virusa, bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama koji izazivaju neugodne, a često i opasne infekcije
Kako bi se sprečilo da ovi idealni letnji rashlađivači postanu C, oslanjamo se na dezinfekcionu moć hlora, koji se početkom prošlog veka koristio najpre kao prečišćivač vode za piće. Zajedno sa filtracijom i drugim sanitarnim metodama, hlorisanje bazenske vode, koje je počelo da se primenjuje oko 1920. godine, pospešilo je sprečavanje mnogih bolesti koje bi se na bazenu mogle pokupiti.
Magično sredstvo za dezinfekciju
Tuširanje pre ulaska u bazen?Hlavsa ističe da je zabluda kako je hlor krivac za crvenilo u očima i jak miris koji posebno može da se oseti na zatvorenim bazenima. Zapravo, jedinjenje pod nazivom hloramin – koji nastaje kada hlor reaguje sa znojem i urinom – iritira oči i disajne puteve. "Ljudi nekada misle da je jak miris hlora na bazenima dobra stvar. Umesto toga, jak miris je više odraz higijenske prakse plivača u tom bazenu, a tada ima i manje slobodnog hlora koji ubija bakterije“, objašnjava Hlavsa. |
"Hlor je hemijski dezinfekcioni rastvor širokog spektra koji uništava patogene bakterije zaslužne za sve infekcije dobijene na bazenima“, izjavila je Meri Ostrovski, iz Američkog saveta za hemiju.
Kada se hlor – nekad u prahu, tečnom stanju ili u svom elementarnom obliku (gas) – doda u vodu, nastaje takozvani „slobodni hlor” ili hipohlorična kiselina, koja vešto ubija razne viruse i bakterije poput salmonele i ešerihije koli.
Ključna stvar koja hipohloričnu kiselinu pravi pogubnom za mikrobe jeste njeno neutralno naelektrisanje. Dok zidovi ćelija oko bakterija imaju mrežu negativnog naelektrisanja, čime odbijaju druge negativno naelektrisane čestice u vodi, hipohlorična kiselina je u stanju da probije ćelijske zidove patogena i na taj način ih uništi.
"Proteini su najsnažniji molekuli ćelije”, ističe Ostrovski za LiveScience. „Oni su uključeni u sve telesne funkcije ljudi, a isto tako i bakterija. Kada jednom uništite proteine, uništavate i mogućnost bakterije da preživi, a upravo to se dešava kada se hipohlorična kiselina nađe unutar ovih izazivača raznih bolesti”.
Kada je reč o virusima, manje je razumljivo na koji način hlor deluje, ali je poznato da jeste delotvoran. Međutim, neke protozoe kao što je Cryptosporidium, koja izaziva dijareju, otporne su na hlor, pa je najbolji način da se izbegne ova neprijatna infekcija, držati se podalje od bazena.
"Da bi hlor izvršavao svoj posao protiv prijemčivih patogena, pH vrednost se mora održavati u određenom opsegu, a to je između 7.2 i 7.8“, izjavila je Mišel Hlavsa, načelnik centra za kontrolu i prevenciju bolesti zdravog plivačkog programa, i dodala da ukoliko je pH previsok, hipohlorična kiselina neće moći da nastane tako lako, a takođe previskoke ili preniske pH vrednosti mogu dovesti do iritacije očiju i kože.
