Kako nas “ubijaju“ jogurt i sokovi?

Nekoliko stvari koje volimo da pojedemo misleći da nisu loše za nas zapravo su zamke u koje padamo i prava su noćna mora za organizam. Na primer, nijedan nutricionista ne preporučuje beli hleb, ali evo šta je za liniju još gore od njega.

Voćni jogurt, onaj industrijski, uglavnom nema veze ni sa voćem ni sa jogurtom

 

Jogurt je sam po sebi zdrav, kao i voće, ali kada ih proizvođač spakuje u voćni jogurt, to postaje noćna mora za organizam. Pošto se unutra doda ogromna količina šećera ili veštačkih zaslađivača, boja i aditiva, to više nema nikakve veze ni sa jogurtom ni sa voćem.

Savet: Umesto da kupite gotov voćni jogurt u radnji, napravite ga sami u blenderu.

Slična je priča i sa voćnim sokovima, kojima se takođe dodaje šećer, aditivi i boje kako bi se sakrilo da u njima od voća nema skoro ništa.

Savet: Kupite voće i sami iscedite sok i uvidećete razliku.

Razni napitci od kafe koji zapravo izgledaju više kao neki desert prepuni su rafiniranog šećera, mlečnih masti i sve zajedno ima i do 400 kalorija u jednoj običnoj šolji. Bolje se vratiti klasičnoj turskoj kafi jer ona, u umerenim količinama, može biti dobra za zdravlje.

Savet: Manite se "kafičica", nego se vratite Osmanlijskom carstvu.

Krekeri i slične grickalice od procesuiranih ugljenih hidrata nisu ni blizu onoga što mislite, jer se zapravo radi o procesuiranom brašnu, veštačkim ukusima, zaslađivačima i bojama uz ogromne količine visokofruktoznog kukuruznog šećera. Jednom rečju - strava zapakovana u lep omotač.

Savet: Izbacite grickalice od procesuiranih ugljenih hidrata iz ishrane (i kroz prozor).