Eutanazija - na korak do civilizacijske tekovine?
Eutanazija postaje sve prihvatljivija i povećava se broj zemalja koje je zakonski dozvoljavaju u jasno određenim slučajevima. Predstavnički dom američke države Vermont, poslednji je u nizu koji je odobrio nacrt zakona koji dozvoljava eutanaziju smrtno obolelih pacijenata.
Neke evropske države kao što su Holandija, Belgija, Škotska... zvanično dozvoljavaju eutanaziju. U Belgiji se čak prodaju specijalni kompleti za izvođenje ove procedure, koje može da kupi svaki lekar sa odgovarajućom dozvolom.
Sudski i pravni sistem evropskih zemalja i SAD dovodi do toga da vrednost života postaje sekundarna u odnosu na volju samog čoveka, navode stručnjaci. Polazi se od pretpostavke da čovek koji pati od psihičkih tegoba - može sve što nije zabranjeno. Može da čini nešto u ime svog zdravlja i života, ako to ne nanosi štetu drugim ljudima.
Ali, ako neka država nije svetovna država u pravnom smislu, pitanje se sasvim drugačije postavlja. Ako se uzmu u obzir države sa pravnim i sudskim sistemima, koje ne odgovaraju demokratskim principima i u kojima je nivo korpucije preteran, tu onda nema nikakvog smisla govoriti o eutanaziji.
Eutanazija ima i vrlo ugledne protivnike. Stručnjak za paliativnu medicinu, ruski lekar Jelisaveta Glinka kaže da se molbe za eutanaziju dobijaju krajnje retko, i, po pravilu, predstavljaju "jednostavano maskiranu molbu za pomoć".
U celini, mnoga etička pitanja mogla bi da budu zaobiđena kada bi čovek sam davao sebi smrtonosni preparat i tako skidao veliki deo odgovornosti sa lekara. Ministar pravde Nemačke Brigit Kipris smatra da "poslednji korak ka smrti pacijent treba da učini sam", prenosi Glas Rusije.
