Avandia - otrovni lek na srpskom tržištu

U Srbiji se u apotekama može nabaviti sedam od 10 lekova koji su trenutno na "crnoj listi“ američke Agencije za hranu i lekove (FDA) zbog svojih teških nuspojava. Između ostalih kod nas se prepisuje i "Avandia“, lek protiv dijabetesa tipa 2, a za koji se veruje da je povezan s desetinama hiljada srčanih udara kod dijabetičara širom sveta.

Govori se o oko 80.000 umrlih zbog ovog leka, koji je pre desetak godina kada se pojavio na setskom tržištu slovio za revoluciju u regulaciji šećera u krvi.

Odbor za finansije američkog senata na 334 strane izveštaja je opisao ćutnju proizvođača "Avandie“, firme "GlaxoSmithKline", koja je godinama znala za izuzetno visoke rizike korišćenja ovog leka.

"Amerikanci, ali i drugi, imaju pravo da znaju da postoje ozbiljni zdravstveni rizici povezani s korišćenjem "Avandije“, a GlaxoSmithKline (GSK) je trebalo to da im kažu", rekao je američki senator. On je dodao da pacijenti imaju poverenje u farmaceutske kompanije, a GlaxoSmithKline je zlouporabio to poverenje.

Proizvođač GSK je odbacio tvrdnje Senata po kojima lek nije siguran, a portparol firme Nensi Pekarek je rekla da je FDA pregledala sve raspoložive podatke i zaključila da lek ne treba povući sa tržišta. Ona je dodala da je sedam kliničkih ispitivanja dokazalo da lek nije povezan s povećanim brojem srčanih udara.

U Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije kažu da kroz aktivnosti Nacionalnog centra za praćenje neželjenih dejstava lekova kontinuirano prate situaciju na našem tržištu.

“To se čini preko prijava neželjenih dejstava koje dostavljaju lekari i farmaceuti, ali i procenom periodičnih izveštaja o neželjenim reakcijama na lekove. Centar je u stalnoj saradnji i vezi sa kolaborativnim centrom SZO za praćenje neželjenih reakcija lekova u Upsali“, kaže Pavle Zelić iz Agencije.

Prema prijavama se formira tzv. bezbednosni profil leka, ali se ne prave nikakve liste prema ozbiljnosti ili učestalosti neželjenih dejstava. Takođe se ne sprovode istraživanja o pojedinim lekovima jer je to odgovornost proizvođača. Mogući rizici primene nekog leka sagledavaju se prema potencijalnoj koristi prilikom sprovođenja terapije tim lekom.

Posledično, rizici pri primeni jednog leka, kada je benefit značajan, biće prihvatljivi, dok je za drugi lek stepen prihvatljivosti rizika značajno manji usled manjih "dometa" primenjene terapije, objašnjava Zelić.

“O tome da li neki lek treba da se povuče sa tržišta procenu vrši Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, na osnovu novih bezbednosnih informacija sagledanih u svetlu benefita primenjene terapije, kao i na osnovu procene dokumentacije dostavljene od strane proizvođača. ALIMS zatim sprovodi povlačenje leka sa tržišta u koordinaciji sa Ministarstvom zdravlja i nosiocem dozvole za stavljanje leka u promet u Srbiji“, rekao je Zelić.

Poslednji slučaj povlačenja leka dogodio se nedavno, kada je iz upotrebe izbačen lek za mršavljenje "Reduktil" jer je utvrđeno da rizik prevazilazi korist.

*Spisak sedam najopasnijih lekova u Srbiji sa liste FDA i njihove nuspojave.