Puls zbog kog bi trebalo da se zabrinete

Ubrzan puls pri mirovanju, izmeren pošto ste prestali s aktivnostima bar pet minuta, može čak utrostručiti šanse od prerane smrti, pokazuje novo istraživanje danskih naučnika.

Ubrzan puls pri mirovanju, izmeren pošto ste prestali s aktivnostima bar pet minuta, može čak utrostručiti šanse od prerane smrti

 

Iako se puls, izmeren u mirovanju, od 60 do 100 otkucaja u minutu smatra normalnim, studije su pokazale da se rizik od prerane smrti menja i unutar ovog raspona. Više otkucaja u minutu povezano je s mogućom preranom smrti, tvrde naučnici.

Puls izmeren pri mirovanju između 51 do 80 otkucaja u minutu povezan je s 40 do 50 posto povećanim rizikom od prerane smrti u poređenju s onima koji imaju 50 i manje otkucaja za minut. Puls od 81 do 90 otkucaja u minutu udvostručuje rizik od prerane smrti, a onaj više od 90 otkucaja u minutu utrostručuje.

Prethodna istraživanja su ustanovila da sredovečni ljudi s ubrzanim pulsom verovatnije umiru od srčanih bolesti. Redovno vežbanje uglavnom rezultira sporijim pulsom u mirovanju, ali nova studija je otkrila da su u slučaju da ipak imaju ubrzani puls ugroženi i oni čija je fizička kondicija nadprosečna, upozoravaju autori studije.

Danski naučnici merili su puls oko 3.000 sredovečnih muškaraca koje su o zdravstvenim navikama intervjuisali 1971. godine. U razdoblju od 1985. do 1986. još su jednom pregledani te su im opet merili puls.

Šesnaest godina kasnije pregledajući državne podatke istražili su ko je od njih još živ. Skoro 40 posto umrlo je do 2001. godine, piše u medicinskom časopisu Heart.

Rezultat je pokazao da su oni s najbržim pulsom imali i najveći rizik od prerane smrti, bez obzira na kondiciju.

Izračunali su da za svakih 10 do 22 dodatnih srčanih otkucaja u minutu mirovanja rizik od prerane smrti raste za 16 posto. Zaključili su da ubrzani puls u mirovanju nije tek pokazatelj loše kondicije, nego je sam po sebi faktor rizika.