Drugo stanje postalo bolest?

Svake godine u Srbiji je oko 20.000 žena na bolovanju zbog trudnoće,a godišnje se obavi 70.000 porođaja. Žene rađaju kasnije i beže od stresa.

Foto: Ilustracija

 

Da li je "drugo stanje", kako je narod odavno nazvao period u kojem žena čeka prinovu, u Srbiji postalo – bolest? Na ovakav zaključak mogao bi nas navesti broj bolovanja: 12.500 trudnica bilo je na bolovanju tokom prvih šest meseci prošle godine i približno isti broj do kraja godine. Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), samo dve dijagnoze, odnosno šifre bolovanja: krvarenje u početku trudnoće kod 28,3 odsto žena i kontrola trudnoće 4,77 odsto, čini 33 odsto svih ukupnih bolovanja. Na trećem mestu bolovanja dužih od 30 dana tek je bio bol u leđima, koji je svuda u svetu na prvom mestu.

U Srbiji se godišnje obavi oko 70.000 porođaja, dok čak oko 20.000 trudnica otvara bolovanje. Žena koja se nedavno porodila u 61. godini, posao stomatologa radila je i u osmom mesecu trudnoće, kao što je redovno išla i na specijalizaciju, dok mnoge duplo mlađe žene već od trećeg meseca trudnoće prestaju sa radom.

Profesor dr Željko Miković, načelnik Odeljenja visokorizičnih trudnoća u Ginekološko-akušerskoj klinci u Beogradu za "Politiku", kaže kako ima opravdanja za ovako veliki broj bolovanja trudnica.

– Prvo dete danas žena rađa 10 godina kasnije u odnosu na pre na primer tri decenije, a priroda nije promenila strukturu i biologiju rađanja. Samim tim što starije žene rađaju imamo i mnogo više hroničnih bolesti. Osim toga puno trudnoća je ostvareno pomoću vantelesne oplodnje. Takođe, imamo naciju koja je bolesnija, gojaznija, sa više hroničnih bolesti u mlađim godinama, što je posledica promenjenog načina života u poslednjih 30 godina, kaže naš sagovornik.

Po rečima ovog ginekologa, došlo se do saznanja da se mnoge komplikacije u trudnoći javljaju kod žena kod kojih ne mogu da se prepoznaju faktori rizika: ona u svojoj zdravstvenoj istoriji nema spontane pobačaje, prevremene porođaje, visok pritisak, krvarenja, vidljive infekcije, a ipak dolazi do prevremenog porođaja ili pojave visokog krvnog pritiska (preklampsije) pred sam kraj trudnoće. Komplikacije u trudnoći se ne javljaju samo kod onih žena kod kojih se prepoznaju faktori rizika, nego i kod onih bez vidljivih znakova upozorenja.

– U odnosu na pre 20 ili 30 godina, stres je danas veći, kao tekovina modernog doba. Žena je izjednačena sa muškarcem kada je reč o poslu, ne živi se više skromno i oskudno, a mi živimo u hroničnom stresu, dok se od žene očekuje da u stresu živi i tokom trudnoće. Da bi izbegla stres, ona bira bolovanje. Kod žena postoji iskonska potreba da dete koje nosi zaštiti i donese na svet, smatra ovaj lekar.

Mirovanje se, po objašnjenju dr Mikovića, zaista smatra načinom prevencije pomenutih komplikacija.

Sve je veći broj trudnica koje piju lekove ili prolaze kroz mnoge testove i dijagnostičke procedure. Da li je to zaista neophodno, ili je ovde reč o koristi koju od toga imaju lekari i farmaceutska industrija?

– Upotreba lekova je omogućila mnogim ženama koje nisu imale nikakvu šansu za potomstvom da ipak rode. Dok nije bilo insulina ili transplantacije bubrega i dijalize, žena koja je imala šećernu bolest ili popuštanje rada bubrega, nije mogla da rodi. Postoji trend velike primene lekova zbog zaštite od mogućih komplikacija tokom trudnoće. Takođe i lekar koji preuzima odgovornost za njenu trudnoću želi da zaštiti i sebe i trudnicu. Žene često kažu "pobacila sam jer mi doktor nije dao lek ili zato što mi nije uradio carski rez”. Neki put su u pravu, ali mnogo češće nisu, navodi dr Miković.

U razvijenim evropskim zemljama, pa i u regionu, ne postoji praksa da se trudnicama daje bolovanje samo zato što su trudne. Na odsustvo odlaze žene pred kraj trudnoće ili posle porođaja, a dužina ovog odsustva razlikuje se od zemlje do zemlje.

Veliki broj trudnica koje idu na bolovanje u Srbiji je posledica toga što su se ranije bolovanja u toku trudnoće plaćala kao i ostala bolovanja: dobijale su 60 odsto vrednosti plate. Sa tim primanjima trudnice su jedva su sastavljale kraj s krajem, pa je, pod pritiskom javnosti, svesti o "beloj kugi" i imperativu da se budućim majkama pomogne, nađeno rešenje da razliku u primanju plaća lokalna samouprava.