Terapije za rak: Jača nada nego lek

Za poslednjih pola veka u onkologiji nisu napravljeni revolucionarni pomaci. Lek za rak nije pronađen, ali postojeća terapija, koja je u međuvremenu usavršavana, omogućava da pacijenti sa najtežom dijagnozom duže žive. Sad se zna da svaki od oko 200 malignih tumora ima mnogo “lica“ i svoje mehanizme odbrane. Zato je kancer danas jedan od najvećih izazova istraživača koji uvođenjem novih supstanci u lečenje, razvojem postojećih teraputskih metoda i njihovim kombinovanjem uspevaju bar da zaustave neke vrste raka.

Kancer je danas jedan od najvećih izazova za istraživače

 

Značajan pomak učinjen je u oblasti zračne terapije. Danas je sofisticiranija i određenija nego pre 50 godina, manje peče, a više deluje. Hemioterapija je sada ciljana, “gađa“ pravo u metu. I u onkološkoj hirurgiji je učinjen je iskorak nabolje. Rez je sada manji i manje se tkiva odstranjuje. Na ovaj način na lečenje se više ne računa samo kao na jednokratnu pomoć, kao što je nekada bila praksa. Danas se operacije ponavljaju onoliko često koliko je to korisno za pacijenta.

Napredak je postignut i u otkrivanju i boljem razumevanju mehanizma bolesti. Danas onkolozi znaju da se ovi procesi dešavaju preko signalnih puteva koji finim mehanizmima, ali nezaustavljivo, uništavaju organizam. Upravo u ovom smeru se razvija moderna biološka terapija. Krajem prošlog veka počela je da se primenjuje prva ciljana terapija u lečenju leukemije i karcinoma dojke.
 

Preživljavanje obolelih od gotovo svih tipova kancera sada je šest puta duže nego pre 40 godina, a neke maligne bolesti danas se leče kao hronične. To je slučaj sa limfomom, petom vrstom kancera po učestalosti, koji se sada smatra izlečivim.

- Ovo je omogućeno primenom ciljane terapije, a limfom je prva vrsta maligniteta gde su primenjena monoklonska antitela - ističe profesor dr Biljana Mihaljević, načelnik Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije. - Ovo je dobra vest s obzirom na to da trenutno u svetu sa limfomom živi milion ljudi i da se svake godine dijagnostikuje 360.000 novih slučajeva.

Veliki pomak je učinjen i u terapiji kancera testisa, grlića materice, ali i dojke, najčešćem malignitetu koji pogađa žene u celom svetu. Preživljavanje bolesnica kojima se ova bolest otkrije u ranom stadijumu u nekim zemljama se popelo čak do 90 odsto. Napretka ima čak i kada bolest metastazira, pa se u poslednjih 30 godina preživljavanje popravilo i danas u toj fazi bolesti iznosi oko 25 odsto.

- Otkriće da postoje endokrinozavisni karcinomi dojke i mogućnost njihove blokade promenilo je sudbinu miliona žena, jer je smanjilo mogućnost ponovne pojave bolesti u više od 50 odsto slučajeva - kaže primarijus dr Zorica Tomašević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. - I otkriće Anti HER 2 terapije je bilo značajno i važno za bolji tretman pacijentkinja koje imaju ovaj tip kancera. Ovakav karcinom se otkriva kod oko 20 odsto obolelih, dok se u većini slučajeva otkriva endokrinozavistan tip. Mortalitet od različitih karcinoma, a naročito od karcinoma dojke je značajno opao u razvijenim zemljama gde je moguće primeniti sve terapijske opcije.

Glavni cilj poboljšanja lečenja sada je tretman metastatskih karcinoma koji su i dalje neizlečivi, ali različitim terapeutskim metodama može da se produži život. Nažalost, u našoj zemlji žene sa ovom bolešću uglavnom se kasno javljaju. U trenutku kada se bolest dijagnostikuje čak 30 odsto bolesnica već ima uznapredovalu fazu ili metastatsku bolest. Zabrinjava i podatak da je učestalost obolevanja stalno u porastu, a ni prognoze nisu sjajne. Procene stručnjaka su da će do 2020. godine dijagnoza karcinoma dojke biti postavljena možda već svakoj četvrtoj ženi!

Rak debelog creva, koji je označen kao bolest ekonomski razvijenih zemalja i dalje je drugi ubica po masovnosti iako pacijenati sa ovom dijagnozom sada čak 17 puta duže žive nego pre 100 godina. Pomaci postoje, ističu stručnjaci, ali ovaj rak u Evropi godišnje ubije 100.000 ljudi.
 

- Na 100 novootkrivenih u našoj zemlji, zbog manjka dijagnostike, sistema koji ne funkcioniše dobro, imamo 30 odsto obolelih koji nam dolaze prvi put u ambulantu sa punom jetrom metastaza - upozorava profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog Vojnomedicinske akademije. - Njihovo preživljavanje je ograničeno na godinu ili dve. Ipak 70 odsto obolelih hirurg može da operiše, ali i kod njih 25 odsto će se razviti metastaze. To je prostor za patologe koji mogu da otkriju koji će pacijent biti kandidat za metastatsku bolest. Onda ćemo moći svakom pacijentu da pristupimo individualno i da nekome damo jaču, nekome slabiju terapiju i na taj način zaustavimo progresiju bolesti na vreme.

I lečenje kancera pluća od kog godišnje u našoj zemlji oboli oko 5.200 ljudi je bolje i uspešnije. U poslednjih sedam-osam godina se shvatilo da hemioterapija posle operacije produžava život, a veliki pomak je učinjen i 2010. godine kada je napravljen genom za karcinom pluća, i to prvo za najučestaliji tip - adenokarcinom.

- Shvatilo se da je klasična hemioterapija ne samo terapija održavanja u odmaklom karcinomu pluća, već da odlaže i progresiju bolesti - objašnjava dr Davorin Radosavljević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. - Još nismo došli dotle da za svakog pacijenta imamo pravu terapiju, ali već postoje molekularni lekovi za oko 20 odsto pacijenata.

Jedan od razloga što situacija u ovoj oblasti nije bolja je činjenica da se 60 odsto karcinoma pluća u našoj zemlji otkrije u odmakloj fazi bolesti kada može da se primeni samo hemioterapija. Sa druge strane stručnjaci ističu da je sadašnja statistika odraz pušačkih navika od pre 30 godina. Kako je pušenje jedan od najvećih faktora rizika za nastanak ove bolesti, lekari strahuju da će ove brojke biti u narednim godinama još veće.