Rad na računaru opasan po zdravlje

Rad na računaru (kuckanje po tastaturi i rad sa mišem) može da dovede i do određenih zdravstvenih problema kao što je sindrom karpalnog tunela.

Sindrom karpalnog tunela (syndroma canalis carpalis) javlja se kao posledica pritiska na živac medianus u karpalnom tunelu.

Karpalni tunel čine osam sitnih kostiju ručnog zgloba sa donje strane, a gornju stranu zatvara čvrsto vezivno tkivo (poprečni karpalni ligament). Kroz taj tunel, iz podlaktice u šaku, ulazi živac medianus, ali i tetive mišića koje pokreću prste.

Tetive su obložene tankom sinovijalnom opnom koja ih podmazuje i olakšava njihovo klizanje i pokretanje. Ta opna je osetljiva na svaki dugotrajniji napor i nadražaje.

Najbitnija je prevencija   Evo nekoliko preporuka za prevenciju sindroma karpalnog tunela pri radu sa računalima: - ručni zglob ne bi smeo da se naslanja i pritiska na sto, - da bi se olakšao neutralan položaj šaka mogu da se koriste podmetači za ručne zglobove, - kod čestog i dugog kuckanja treba koristiti ergonomsku tastaturu, - preporučljivo je da imate češće pauze i to: svakih 15 minuta kraću i svakih sat vremena dužu pauzu, - po prestanku kuckanja šake bi trebalo da odmorite u krilu ili ih pustiti uz telo, - po mogućstvu ograničiti vreme provedeno za računarom.

Svaki neželjeni nadražaj kao što je povreda, upala, degenerativna promena, spoljni pritisak na tunel, može rezultirati zadebljanjem opne, što smanjuje prostor u karpalnom tunelu dovodeći do pritiska i gnječenja medianusa. Ako pritisak dosegne nivo na kojoj živac ne može ispravno da obavlja funkciju, pojavljuje se trnjenje i osećaj paljenja u prva tri prsta i polovini četvrtog prsta šake i bol koja je naročito izražena noću.
 

Bol i trnjenje se šire u dlan i prste, ali se mogu širiti i u lakat i rame. Ako je kompresija dugotrajna ili intezivna dolazi do promena na mišićima šake, oni hipotrofiraju što dovodi do gubitka snage i nesigurnosti pri hvatanju prstima i slabljenja i gubitka osećaja.

Dijagnoza se uz kliničke simptome potvrđuje elektromiografijom s neurografijom i brzinom živčane provodljivosti.

Lečenje bi trebalo da se započne što ranije pa bi bilo poželjno da se već kod pojave prvih simptoma javite svom lekaru. Lečenje može da bude konzervativno ili hirurško zavisi o dužini trajanja i intenzitetu simptoma. Ako se lečenje započne na vreme prognoza je vrlo dobra.

Naročito je važna prevencija sindroma karpalnog tunela budući da je danas on najčešća posledica čestih ponavljajućih pokreta u području koriena šake. Danas se sve češće javlja pri radu sa računarima budući da se ne poštuju osnovni ergonomski principi o položaju tela (naročito ruku i šaka).

Za sprečavanje neugodnih bolova uzrokovanih dugotrajnim radom na računaru, najvažnije je da redovno vežbate. Uz vežbe za opštu kondiciju najbolje su vežbe istezanja koje mogu da se rade i na samom radnom mestu. Vežbe bi trebalo da radite polako i bez naglih trzaja. U istegnutom položaju trebalo bi da ostanete desetak sekundi.