Najstrašnije bolesti čovečanstva
Kako je SZO odobrila novi lek za prevenciju protiv HIV-a, u nadi da će epidemija i dominacija ove bolesti početi da jenjava, ovom prilikom vas podsećamo na bolesti koje su pretile i prete čovečanstvu. A da li ćemo ih ikada iskoreniti ne preostaje nam ništa drugo nego da se nadamo.
Ebola virus
Ebola je oboljenje koje nastaje istoimenog virusa. Postoji pet vrsta ovog virusa, a prvi slučaj je zabeležen u Zairu davne 1976. godine. Ebola počinje kao grip, u prvoj fazi bolesti javlja se opšta slabost, povišena temperatura i mialgija, kao i bolovi u grudima. Mučnina je praćena bolom u trbuhu, dolazi do pojave dijareje i povraćanja. Zatim počinju bolovi u grlu, kašalj i štucanje. Centralni nervni sistem je pod uticajem teških glavobolja, uznemirenosti, konfuzije, umora, depresije, što dovodi do kome. Krvni sistem i koža su takođe ugroženi. Smrt nastupa, ne usled krvarenja kao što se dugo mislilo, već zbog potpune organske disfunkcije preraspodele tečnosti, hipotenzija, endema i nekroze tkiva
Alchajmerova bolest
Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru, i eventualno sposobnost da se brinu sami o sebi. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906, i tada se smatralo da je ona retko mentalno stanje pretežno mladih ljudi. Danas se kasna Alchajmerova bolest prepoznaje kao najčešći uzrok gubljenja mentalnih funkcija oko 65. godine života, a rana Alchajmerova se mnogo ređe pojavljuje, i to kod ljudi u 30-tim, 40-tim i 50-tim godinama. Iako Alchajmerova bolest nije prirodni deo starenja, rizik od dobijanja ove bolesti raste sa godinama.
Hiv virus
HIV je virus iz grupe retrovirusa, poznat kao izazivač bolesti zvane sida. HIV je skraćenica od engleskog human immunodeficiency virus, što bi okarakterisalo ovaj virus kao uzročnik opadanja sposobnosti imunskog sistema organizma. Ovaj virus direktno i indirektno vodi do pada u proizvodnji CD4+ T ćelija i do njihovog krajnjeg uništenja. CD4+ T ćelije su glavni pokretači odbrambrenog sistema i kada je proizvodnja ovih ćelija ravna nuli, imunski sistem skoro da i ne funkcioniše. HIV takođe direktno napada organe kao što su bubrezi, srce i mozak, što dovodi do prekida rada bubrega, kardiomipatije i encefalopatije. Mnogi problemi sa kojim se oboleli od ovog virusa suočavaju su obične oportunističke bolesti, tipa prehlade, od kojih bi u normalnim uslovima imuni sistem mogao da se odbrani. HIV se transmituje putem telesnih tečnosti, na primer tokom analnog, vaginalnog i oralnog seksa, putem transfuzije krvi, nesavesnim korišćenjem igala zavisnika od intravenske upotrebe droga i preko placente (između majke i fetusa). HIV je poreklom iz oblasti južno od Sahare, u Africi, otkriven tokom druge polovine HH veka. Trenutno je ova bolest globalna epidemija.
Nekrotični fascitis
Nekrotični fascitis, poznatiji je kao bolest koja jede meso. Lako se širi i napda najčešće potkožno tkivo. Ovo je teška bolest i leči se sa visokim dozama intravenskih antibiotika. Mnoge vrste bakterija mogu da izazovu nekrotičnim fascitis (npr. grupa streptokoka). Takve infekcije se češće javljaju kod ljudi sa slabim imunim sistemom.
Multipla skleroza
Multipla skleroza (MS) je neurodegenerativno oboljenje i autoimuna bolest[1] koja prvenstveno "napada" belu masu centralnog nervnog sistema. Bolest je vrlo promenljivog toka, ispoljava se neurološkim simptomima i znacima i karakterišu je česta pogoršanja različitog stepena, koja se smenjuju sa naglim poboljšanjim kliničke slike (remisija bolesti). Nastanak multiple skleroze prate mnogi poremećaji različitog stepena, od blage ukočenosti i otežanog hodanja, do potpune oduzetosti, slepila, itd. U svetu od multiple skleroze boluje oko milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama sveta. Bolest je nešto češća kod žena nego kod muškaraca.
Rak pluća
Rak pluća je naziv za maligni tumor pluća. Najčešći oblik je bronhogeni karcinom.
Ova bolest predstavlja najsmrtonosniji oblik raka. Računa se da u svetu svake godine od njega umre 3 miliona ljudi. Tumori pluća mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Rak pluća je zloćudni tumor. Nije zarazna bolest i ne može se preneti sa čoveкa na čoveкa. Zloćudni tumori sastoje se od patološki izmenjenih ćelija кoje imaju mogućnost da se šire izvan mesta na kome su nastale. Ako se tumor ne leči na vreme, može napasti i uništiti oкolno tkivo. Poneкad se ćelije putem krvnih ili limfnih sudova prošire sa mesta primarnog tumora, dolazeći tako do drugih tкiva i organa, gde svojom daljom deobom stvaрaju novi tumor, кoji se naziva metastaza. Među najčešće faktore rizika u nastajanju raka pluća spadaju pušenje, životna sredina (aerozagađenje) i genetska predispozicija (nasledna sklonost).
Velike boginje (variola ili variola vera)
Variola vera je zarazna bolest svojstvena čoveku koju izazivaju dve vrste virusa variole vere. Oba virusa su izuzetno opasna. Pretpostavlja se da je u 20. veku od boginja umrlo između 300 i 500 miliona ljudi. U prošlim periodima, pre nego što su razvijeni moderni lekovi i vakcine, boginje su bile mnogo smrtonosnije. Ipak, najznačajniju ulogu su imale nakon otkrića Amerike, kada su domoroci Severne i Južne Amerike došli u dodir s Evropljanima koji su u bili inficirani virusom variole. Za razliku od kolonizatora, domoroci nisu imali razvijen imunitet, što je dovelo do naglog širenja bolesti i dramatičnog pada domorodačke populacije pa je evropskim kolonizatorima omogućen lak i nesmetan prodor u nova područja. Domaćin virusa variole je jedino čovek tako da je naporima Svetske zdravstvene organizacije godine 1977. virus iskorenjen u ljudskoj populaciji i danas se nalazi samo u laboratorijama. Ljudi se više ne vakcinišu protiv ovog virusa, tako da se smatra da bi se on mogao koristiti kao biološko oružje.
Kuga
Kuga je zoonotskih bolest, uglavnom cirkuliše među malim glodarima i njihovim buvama. Najozloglašeniji simptom bubonske kuge je infekcija limfnih žlezda (limfadenitis), koje postaju otečene i bolne, a poznati su kao buboe. Nakon što se virus prenese, putem ujeda zaražene buve i i pestis bakterije, limfne žlezde postaju upaljene. Buboe po kojima je bubonska kuga dobila ime, obično se nalaze u gornjem delu butne kosti i ispod pazuha, prepone i vratnom regionu. Još jedan od čestih simptoma je i gangrena prstiju. Zbog crne boje prstiju, usled nekrotizacije tkiva kuga je nazvana još crnom smrti. Kuga je zahvatila veći deo Evrope u 14. veku i kako se procenjuje, od nje je umrlo 25 miliona ljudi, ili 30-60% evropske populacije.
