Šta kad toplota udari u glavu?

Velike vrućine mogu da izazovu sunčanicu i toplotni udar. Bolesnika kome se to desi treba skloniti u hladovinu, raskomotiti ga i što duže rashlađivati hladnom vodom.

Simptomi sunčanice su glavobolja, suva koža, povećanje telesne temperature, vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje

 

Visoke temperature mogu nepovoljno da utiču na zdravlje, posebno starije populacije i hroničnih bolesnika. Najčešći su poremećaji termoregulacije - sunčanica i toplotni udar.

Sunčanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi. Telo podešava termoregulaciju radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Da bi znojenje bilo efikasnije, za vreme velikih vrućina kroz kožu protiče znatno veća količina krvi. Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo štiti najvažnije organe, a posebno mozak. Ako je glava predugo izložena suncu, temperatura u glavi se znatno povećava.

Telo pokušava da rashladi mozak tako što će više hladne krvi da uputi u glavu. Time dolazi do proširenja krvnih sudova mozga i do naglog povećanja njegove zapremine, što uslovljava pojavu simptoma koji su jako slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice mogu da se završe nesvesticom pa i komom.

- Sunčanica počinje jakom glavoboljom, koža je suva, uz stalno povećanje telesne temperature. Mogu da se jave vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje - objašnjava dr Bojana Krajnović, lekar opšte prakse iz Doma zdravlja "Dr Ristić".

Ako se na vreme ne prepoznaju ovi alarmi, ubrzo može da dođe do zujanja u ušima, poremećaja vida, pa i nesvestice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano.

Pogoršanju stanja može da doprinese i povećano znojenje. Na taj nači gubi se znatna količina tečnosti i minerala, naročito kalijuma, koji je veoma važan za sve biohemijske procese u organizmu, a pre svega u mozgu. Kod mladih ljudi mogu se javiti umor i malaksalost, a kod starijih i konfuzija, pa i gubitak svesti.

- Osobu koju je pogodila sunčanica potrebno je odmah smestiti u hladovinu, ili u rashlađenu zatamnjenu prostoriju, i raskomotiti je. Pacijenta treba postepeno rashlađivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga sa ledom na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu treba stalno kontrolisati sve dok se ne vrati na normalu - kaže dr Krajnović.

- Bolesniku valja dati da pije hladne napitke, ali treba izbegavati pića koja utiču na krvotok, posebno kafu i alkohol. U težim slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je što pre pozvati lekara. Kad organizam ipak, ne može da održi normalnu temperaturu, može da dođe do toplotnog udara. Obično se javlja kada je povećana vlažnost vazduha u vreme letnjih sparina, jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. U takvim uslovima dolazi do poremećaja centra za termoregulaciju, pri čemu temperatura tela stalno raste i doseže vrednosti i do 40 stepeni Celzijusa.

Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema koja se završava delirijumom, konvulzijama, pa i komom. Ukoliko ovakvo stanje potraje, može da dovede do trajnih oštećenja i neuroloških poremećaja. Organizam se u ovakvoj situaciji brani sistemskom reakcijom, koja može da prouzrokuje stanje šoka.

- Pre pojave toplotnog udara mogu da se jave malaksalost, grčevi, vrtoglavica, žeđ. Zbog dehidratacije, osoba prestaje da se znoji i oseća jaku glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, pulsiranje u grudima i jaku vrućinu - objašnjava dr Krajnović. - Toplotni udar nastaje naglo i bez najave, iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Koža je topla, vidljivo povišene temperature, suva i crvena, a puls je slab i jako ubrzan.

Mogu da se jave i grčevi, zenice su u početku sužene, a kasnije proširene. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma, a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt. Zato je neophodna intervencija lekara.