Sedenje - neprijatelj zdravlja
Duže sedenje, i pored redovne vežbe, šteti zdravlju. Nije važno da li sedite kod kuće ili na poslu, važnije je koliko sati tokom dana provedete u tom položaju. Ljudi koji dugo sede, skloniji su debljini, srčanom udaru, sa većim šansima da ranije umru.
Naučnici ponovo upozoravaju na opasnosti dužeg sedenja, tvrdeći nakon najnovijih istraživanja da ono povećava rizik za srčani udar, pa čak i smrt.
Duže sedenje, čak i ako se redovno vežba, šteti zdravlju i nije važno gde se sedi - na poslu, u školi, kolima ili pred kompjuterom. Mnogo je važnije koliko sati ono traje.
Istraživanje je preliminarno, ali nekoliko studija nagoveštava da su oni ljudi koji većinu dana provedu sedeći, skloniji debljini, srčanom udaru i da su čak veće šanse da preminu.
U uvodniku koji je ove nedelje objavio „Britanski časopis za sportsku medicinu", Elin Eklbom-Bak iz švedske Škole za sport i medicinske nauke predlaže da vlasti ponovo razmotre kako definišu fizičku aktivnost, da bi se jasnije ukazalo na opasnosti od sedenja.
Iako su medicinski zvaničnici izdali, kao smernice, preporuke koji je minimum potrebne fizičke aktivnosti, oni nisu predložili da se ograniči vreme provedeno u sedećem položaju.
„Posle četiri sata sedenja, telo počinje da šalje signale da mu je loše", napisala je Eklbom-Bak, objašnjavajući da geni koji regulišu količinu glukoze i masnoće u telu počinju da se gase.
Čak i za one koji vežbaju, sedenje je loše. Tim Armstrong, stručnjak za fizičku aktivnost pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji kaže da je za ljude koji svakodnevno vežbaju, ali ipak dosta sede, bolje da vežbanje podele u više delova u toku dana.
Rezultati studije objavljene prošle godine i sprovedene na više od 17.000 Kanađana koji su praćeni desetak godina, pokazalio su da su ljudi koji dugo sede pod većim rizikom da umru, bez obzira da li vežbaju ili ne.
„Ipak, mi nemamo dovoljno dokaza da kažemo koliko dugo sedeti je loše. Ali, izgleda da je bolje što češće ustajati i prekidati 'ustoličavanje'", rekao je šef kanadske studije Piter Kacmaržik.
Prema podacima dobijenim u istraživanju sprovedenom 2003. i 2004. u SAD, većina Amerikanaca provodi pola vremena dnevno sedeći - od radnog mesta do kola.
Švedski ekspert Ekblom-Bak preporučuje da se, na poslu, sedenje prekine što je češće moguće: „Ne šaljite kolegi i-mejl poruku. Ustanite, prošetajte i razgovarajte sa njim".
