"Laka" ili "teška" - droga je droga!
Mladi su okruženi drogom, što potvrđuje podatak da 57,1% mladih Novosađanki i Novosađana uzrasta od 15 do 30 godina u svom neposrednom okruženju imaju poznanika koji zloupotrebljava drogu - ukazuju rezultati najnovijeg istraživanja koje je povodom 26. juna, Svetskog dana borbe protiv droge, sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti "Vita" iz Novog Sada.
Istraživanje "Novosađani i droga" sprovedeno je od 13. do 15. juna 2012. godine u Novom Sadu na slučajnom uzorku od 441 Novosađanki i Novosađana uzrasta od 15 do 30 godina. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi stepen izloženosti mladih rizicima, odnosno dostupnosti droge kao društvenom faktoru rizika, kao i informisanosti i ispravnosti stavova o drogama, kao stepenu pripremljenosti mladih na izazove odrastanja.
Na visok rizik od droge tokom odrastanja mladih u Novom Sadu ukazuju i podaci da je čak 58 odsto ispitanih bilo direktno ponuđeno nekom od droga, da 45,3 odsto njih zna gde i od koga može da se nabavi droga, a da je 22,8 odsto njih i probalo neku od droga.
Informisanost i ispravan stav mladih prema drogama predstavlja i meru njihove priprmljenosti na izazove koji ih okružuju. Međutim, istraživanje bolnice Vita pokazuje da su kod mladih Novosađana i dalje u značajnoj meri prisutne predrasude i zablude o drogama. Tako, podelu na takozvane "lake i teške" droge podržava čak 64 odsto ispitanika, a 35 odsto ispitanih smatra da se droga može uzimati kontrolisano i u specijalnim prilikama. Ovakvi stavovi ukazuju na nedovoljnu kritičnost i distancu prema takozvanim "lakim" drogama i predstavljaju povećan rizik za njihovu zloupotrebu.
Prema daljim rezultatima Vite, ono što ohrabruje jeste podatak da 63,6 odsto ispitanih smatra da je narkomanija izlečiva bolest, kao i to da 58,4 odsto ispitanika smatra da je za rešenje problema narkomanije potrebna stručna pomoć, a ne samo čvrsta volja i prestanak unošenja droge.
- Ovakav stav ukazuje na delimičnu demistifikaciju narkomanije kao bolesti, koja može da motiviše one kojima se problem desio da potraže pomoć, jer postoji rešenje. Navedeni rezultati pokazuju i to da su mladi spremniji zavisniku u okruženju dati drugu šansu da se uključi u normalne životne tokove, što olakšava njegovu resocijalizaciju - rekao je Milan Vlaisavljević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Vita i autor projekta.
Što se tiče izvora informisanja mladih o problemu narkomanije, najviše njih informacije dobijaju putem interneta, 24,9 odsto, zatim putem ostalih medija (TV, novine, radio) 20,7 odsto, škole 17,1 odsto, dok njih 15,4 odsto nisu zainteresovani za ovu temu. Roditelji i drugari su podjednak izvor informacija, t.j na nivou 10-11 odsto.
POREĐENJE SA REZULTATIMA IZ 2010. GODINE
U odnosu na pre dve godine, rezultati pokazuju da su mladi u nešto manjoj meri izloženi drogama u svom neposrednom okruženju (2010. 61,3 odsto - 2012. 57,1 odsto) i u manjoj meri su informisani gde i od koga može da se nabavi droga (2010. 54,3 odsto - 2012. 45,3 odsto) - pokazuje poređenje rezultata sa istaživanja bolnice Vita iz 2010. godine, sprovedenog u Novom Sadu po istoj metodologiji. Međutim, prisutan je znatno veći broj onih koji su direktno ponuđeni nekom drogom (2010. 48,5 odsto - 2012. 58 odsto).
- Navedene promene mogu se dovesti u vezu sa "menjanjem strategije" u distribuciji droge, koja ide ka većoj diskreciji, ali snažnijem "direktnom marketingu" - dodaje Vlaisavljević.
Procenat onih koji su probali drogu nije se značajno menjao (2010. 22,41 odsto – 2012. 22,8 odsto), ali jeste broj onih koji opravdava podelu na "lake i teške" droge (2010. 59,6 odsto - 2012. 64 odsto). Navedena razlika ukazuje na smanjenje kritičnosti prema određenim drogama, što u budućnosti povećava rizik od njihove zloupotrebe.
MOMCI U MNOGO VEĆEM RIZIKU
Mladi Novosađani po pitanju droge odrastaju i žive u značajno rizičnijem neposrednom okruženju od Novosađanki, pa tako njih 63,2 odsto poznaje nekoga ko koristi droge, dok je kod devojaka taj procenat 51 odsto. Prema daljim rezultatima Vite, čak 69 odsto Novosađana bilo je direktno ponuđeno nekom od droga, dok se u istoj situaciji našlo 47 odsto Novosađanki. Razlike su posebno izražene u procentu onih koji su imali iskustvo sa nekom od droga, 30,5 odsto mladih Novosađana, nasuprot 15 odsto Novosađanki.
Pored navedenih razlika, istraživanje je pokazalo i to da su mladi Novosađani manje kritični i oprezni u svojim stavovima prema drogi. Čak 70 odsto njih opravdava podelu na "lake i teške" droge (nasuprot 57,5 odsto devojaka), a dvostruko više (44,5 odsto momaka nasuprot 22,5 odsto devojaka) pokazuje nedostatak opreza stavom da se droga može uzimati kontrolisano i u posebnim prilikama bez značajnih posledica.
