Zašto dugo pamtimo ljubavne jade?
Ne možete da zaboravite bolan raskid emotivne ili ljubavne veze? Naučnici sada mogu da vam objasne zašto: neurolozi su otkrili da mozak mnogo duže, skoro neprekidno, od prijatnih doživljaja pamti stresne situacije.
Najnovija istraživanja na miševima daju objašnjenja zašto se celog života sećate gotovo svih detalja raskida ljubavne veze, ali se često ne možete setiti šta je bilo na nekom nedavnom poslovnom sastanku.
Imamo li na umu da različite informacije neprekidno bombarduju naša čula, naš mozak vrlo brzo postaje "prepunjen". To je razlog zašto regioni mozga za memorisanje brzo odbacuju trivijalne a prednost daju značajnim događajima koji se zatim pretvaraju u dugoročno pamćenje.
Rezultati najnovijeg istraživanja, nedavno objavljeni u američkom stručnom časopisu "Ćelija" (Cell), otkrivaju da bi emocije mogle da pomognu mozgu da odluči koja će sećanja trajno arhivirati, a koja jednostavno odbaciti.
Neurolozi smatraju da se sećanje stvara jačanjem veza između neurona. Ove veze oslanjaju se na receptore za slanje i prijem moždanih podataka.
Neka dosadašnja istraživanja ukazivala su da je emocionalni stres tesno povezan sa povećanjem nivoa hormona norepinfrina(norepinephrine) u mozgu. Ipak, kako hormon stresa utiče na proces uključen u povezivanju neurona pa tako i u formiranju sećanja još uvek je naučna misterija.
Neurolog Hajlan Hu tvrdi da je sa grupom kolega otkrio bar delić tajne. Oni su u toku laboratorijskih testova na miševima otkrili da norepinfrin, kao i emocionalni stres, izazivaju hemijske promene i nekim moždanim receptorima. Po njihovom mišljenju, promene jačaju veze u regionima mozga miševa "zaduženih" za memoriju.
|