Ko upravlja našom ličnošću?
Verovatno niste razmišljali da li vašom ličnošću dominira leva strana mozga, pa ste analitični, matematički precizni i doslovni, ili desna polovina mozga pa pamtite vizuelno i naklonjeni ste umetnosti. Da li ovakva razlika uopšte može da se napravi?
Naučnici tvrde da se sa sigurnošću može reći da govor kontroliše leva hemisfera mozga dok se prostorno razmišljanje ili prepoznavanje lica koordinira iz desne hemisfere mozga.
Kada se govori o sposobnosti rasuđivanja, obe hemisfere rade saglasno jedna sa drugom. Svaka spoznaja ima svoje komponente i u desnoj i u levoj strani mozga.
Kako bi se izbeglo takmičenje, između leve i desne polovine mozga postoji podela "posla". Mnoge publikacije već od 1970-ih godina pokušavaju da objasne tajne kreativnosti koje potiču od desne hemisfere mozga.
Sreća je levo
|
Leva strana mozga se dugo smatrala dominantnom sferom, odgovornom za jedinstvenu ljudsku sposobnost, kao što je govor i našu samosvest. Pre nekoliko godina prikazan je slučaj devojčice kod koje je u jednoj polovini mozga bila ogromna površina ispunjena tečnošću i nije funkcionisala.
Roditeljima je predložena operacija kojom bi se otklonio ovaj deo mozga. Stavljeni su pred dilemu, da li će njihova ćerka biti ista i posle operacije i uopšte, koliko će njena ličnost biti prepoznatljiva.
Dete se uspešno oporavilo posle operacije, a ovo je nametnulo pitanje kako ličnost može da ostane ista i u slučajevima kada nedostaje jedna polovina mozga. Odnosno, kako samo polovina mozga može da kontroliše čitav um?
Da li nam je zaista potrebno toliko neurona i sinapsi da bismo bili ljudi? Da li, ako ljudi mogu da funkcionišu bez polovine sive mase, to znači da je priča o podeli funkcija između leve i desne hemisfere tek nešto više od popularne mitologije.
Neurolog Rodžer Speri je dobio Nobelovu nagradu za dokazivanje da leva i desna hemisfera imaju određene funkcije, ali se međusobno dopunjuju. Priliku za ovo je imao kod pacijenta kod koga su hirurškim putem odstranjeni mostovi između desne i leve hemisfere, što je takođe redak postupak, ali se primenjuje kod ljudi sa teškim oblikom epilepsije.
Eksperimentima je pokazano da ako slike i reči stižu s leve strane, pacijent ne može da ih objasni i preduzme zahtevanu akciju jer nedostaje veza desnog verbalnog dela mozga koja bi pokrenula levu i dala akciju sa smislom.
Ovo je ukazalo na činjenicu da desna hemisfera mozga "vidi" objekat i upućuje levu stranu na konkretnu radnju. Bez te veze takve radnje nisu imale smisla. Iako razni primeri iz medicine pokazuju da bismo mogli da živimo bez velikog dela jedne hemisfere, ipak nas interakcija između obe hemisfere mozga čini potpunom ličnošću.