Kad i kako jesti suvo voće?

Tradicionalno konzumiranje suvog voća, koje se najviše i uobičajeno uzima za vreme posta, trebalo bi da postane navika.

Sudeći po tome šta se sve nalazi u njemu, stariji ljudi su bili očigledno mudri kada su govorili da na stolu uvek treba da stoji činijica suvog voća i orašastih plodova. Ono istovremeno predstavlja izdašan izvor kalorija i različitih zaštitnih sastojaka.

Spada u veoma zdravu hranu, u kojoj su sve hranljive materije višestruko koncentrisane, dok se energetska vrednost povećava između šest i deset puta, zavisno o kojoj vrsti je reč.

Vrednost suvog voća se, pre svega, ogleda u bogatstvu mineralnih materija, a naročito kalijuma i magnezijuma. Primera radi, u 100 grama suvog voća prosečno ima od 600 do 800 miligrama kalijuma, a u suvim kajsijama čak 1.370. U sto grama suvih banana još više - 1.490 miligrama! Kajsije imaju i rekordnu količinu beta-karotena - 4.620 miligrama u 100 grama ovog osušenog voća.

Nije ni čudo što je količina belančevina, vlakana, vitamina i mineralnih soli u suvom stanju multiplicirana, ako se zna da za kilogram suvih kajsija treba šest kilograma svežih. Suvo voće ima i zavidnu količinu gvožđa, a predstavlja i savršeni antioksidansni koktel, sa vitaminima C, E i beta-karotenom, kao borcima protiv slobodnih radikala. Ipak, ovih vitamina je nešto manje u odnosu na voće u svežem stanju, jer tokom sušenja stradaju, kao i folna kiselina.

Kao hiperkalorična hrana, osušeno voće je vrlo zahvalno zimi, jer obezbeđuje dodatnu energiju za borbu protiv hladnoće. S obzirom na to da ovaj izvor energije veoma brzo stiže u krvotok, posebno se preporučuje sportistima posle napornih treninga. Jedino se ne preporučuje osobama koje žele da smršaju.

Savremeni nutricionisti smatraju da osušeno voće treba jesti u umerenim količinama tokom cele godine. Ovo posebno važi za osobe sa povišenim holesterolom, jer ne sadrži masti, a prebogato je biljnim vlaknima i šećerima.

Preporučuju ga i kao prvoklasnu namirnicu za doručak, jer pomaže pri varenju, dok ga treba izbegavati posle glavnog obroka, jer usporava varenje, a donosi previše kalorija.

Banane treba jesti jer su dobre protiv stresa, dok šaka suvog grožđa zasićuje i utoljava glad, a šećeri iz njega pomažu da se lakše podnose fizički i mentalni napori. A da bismo lakše zaspali, pre spavanja treba uzeti dve sušene banane i šolju mleka.

Suve šljive i smokve preporučuju se u okviru dijete, jer sadrže obilje vlakana. Osim toga, tri-četiri suve šljive pre doručka ubrzaće varenje, ukoliko je ono usporeno. U slučaju jake gladi, dobro je pojesti dve-tri smokve. Suve smokve su bogate magnezijumom i vlaknima, a manje kalorične u odnosu na drugo sušeno voće.