Kako se osloboditi melodija koje nas proganjaju

Britanski naučnici su u časopisu Britiš Džurnal of Psikolodži objavili studiju o „earworms“ ili „bubama u uhu“, pesmama koje se stalno ponavljaju u našim ušima.

Odzvanja li vam uveče kada legnete i ujutru kada se probudite neka pesmica u ušima nebrojeno puta tako da vam na kraju dosadi? Izluđuje li vas melodija neke reklame koju ste usput čuli sa TV-a i ne prestajete da pevušite ceo dan.

Ako pokušate da se opsesivno borite s izbacivanjem dosadnih refrena oni će se još duže zadržati, tvrde britanski psiholozi Filip Bimen i Tim Viliams u radu nedavno objavljenom u stručnom časopisu koji se bavi psihologijom.

Ovaj fenomen prvi su opisali nemački psiholozi koji su skovali naziv "ohrwurm“, ali se u svetu raširio termin "earworm“, odnosno na našem jeziku “ušni crvi” ili “bube u uhu”.

Britanski psiholozi Bimen i Wiliams su sproveli zanimljivo istraživanje u koje je bilo uključeno 103 ispitanika, 64 muškraca i 34 žene starosti od 15 do 57 godina.

Istraživanje je pokazalo da su izvori “buba u uhu” najčešće bili pop muzika, ponekad rok klasici, poput pesama Pink Floyda i Guns&Roses. Na popisu najčešćih “buba u uhu” našle su se i muzičke teme televizijskog šou programa kao i reklamni džinglovi.

Kada su ispitanici pokušali da izbace dosadne refrene iz glave, oni su se tvrdoglavo ponavljali i u proseku su trajali ukupno 40 minuta. A kada ispitanici nisu ništa činili kako bi pročistili uši od buba one bi se u proseku zadržale 22 minuta.

Profesor Džejms Dž. Kelaris sa Univerziteta Sinsinati, koji važi za najvećeg eksperta kada su "bube u uhu“ u pitanju, posle višegodišnjeg istraživanja je došao do zaključka da “neki muzički delovi imaju svojstva da pobuđuju abnormalne reakcije u mozgu”.

Drugim rečima, naš mozak detektuje neke refrene ili melodije kao neobične i zatim ih obrađuje ponavljanjem. Da bi neka melodija postala “buba u uhu”, tvrdi Kelaris, ona mora imati tri ključne osobine: jednostavnost, laku ponovljivost i ritmičku varijaciju.

U studiji objavljenoj 2003. godine Kelaris je zaključio da 98 odsto ljudi ima iskustvo s “bubama u uhu”. Dosadni refreni podjednako često zaokupljaju i muškarce i žene, no u ženskim glavama se zadržavaju duže.

Takođe, “earworms” frustriraju i iritiraju žene više nego muškarce. Na kraju, Kelaris je uočio da “bube u uhu” češće napadaju i duže se zadržavaju kod muzičara i zaljubljenika u muziku.