Četiri zablude o ljudskom mozgu
U nastojanjima da se objasne sve funkcije, uloge i mogućnosti ljudskoga mozga, nastali su i brojni mitovi u koje, bez obzira na to koliko neobični bili, mnogi veruju, piše BBC News. Ali kako bismo razgraničili zablude od istina, donosimo najčešće mitove o ljudskome mozgu.
Ljudi koriste samo deset odsto mozga
Sedamdesetih godina prošloga veka pojavila se teorija da ljudi prosečno koriste samo deset odsto mozga, a mnogi su se nakon toga pitali što bi bilo kada bi naučili da "otključaju" preostalih devedeset odsto. Ali, sve teorije padaju u vodu jer ovo verovanje je potpuno netačno.
"Funkcionalna slika pokazala nam je da samo mali broj delova mozga ne može biti aktiviran nekim nadražajem", tvrdi profesorka Sofi Skot sa Instituta za kognitivnu nauku Univerziteta u Londonu.
Tako su nakon nekoliko godina naučnici dokazali da i jednostavne radnje, kao što je stiskanje šake, iziskuju korišćenje više od deset odsto mozga. Skeniranjem mozga otkriveno je da veliki broj moždanih ćelija kreće u akciju prilikom planiranja i iniciranja grčenja mišića u prstima i dlanu.
Leva i desna strana mozga
Anatomski, mozak je podeljen na dve polovine – levu i desnu hemisferu, a između njih postoji podela rada.
"Između leve i desne strane mozga zaista postoji razlika, ali ne onakva koja je predstavljena širokom broju ljudi", kaže profesorka Skot. Sudeći prema navodima brojnih knjiga za samopomaganje, moglo bi da se zaključi da su te dve hemisfere potpuno različiti entiteti.
Leva strana mozga prikazana je kao centar logike i racionalnosti, dok je desna strana mozga često opisana kao sedište intuicije i kreativnosti. Stoga, ako ste logična osoba, reklo bi se da više koristite levu stranu mozga, a ako ste nežnija i umetnička duša, jača vam je desna strana mozga. Prema ovom mitu, svi bi bili uspešniji i potpuniji kada bi naučili podjednako da koriste puni potencijal obe hemisfere.
Profesorka Skot kaže kako je istina da se pojedinci razlikuju prema tome kako razmišljaju i kako rešavaju probleme, ali to nema nikakve veze s većim korišćenjem leve i desne strane mozga.
"Neki ljudi bolje pamte vizualizujući informacije, dok neki, pak, bolje pamte slušajući. Postoje velike varijacije u načinima na koje primamo i pamtimo informacije. Ali zaključivanje da je leva strana mozga "logična", a desna strana "kreativna" ne funkcioniše, s obzirom na način na koji mozak funkcioniše. Takođe, ovaj mit sugeriše da pojedinac jednu stranu mozga koristi više nego drugu, što nije tačno", kaže profesorka Skot.
Dve strane mozga međusobno komuniciraju i rade simultano putem corpus callosuma, glavnog puta koji se prenose informacije između leve i desne strane mozga. Obe hemisfere mozga su međusobno komplementarne i sarađuju.
Pun mesec čini da se neobično ponašamo
Prema narodnom verovanju, pun mesec je povezan s neobičnim i nesvakidašnjem ponašanjem, pa se tako s pojavom punog meseca često povezuje ludilo, vukodlaci i razni drugi neobični događaji. Međutim, s gledišta naučnika, uticaja punog meseca na ljudski mozak i ponašanje nema.
U brojnim provedenim istraživanjima naučnici nisu uspeli da povežu događaje poput napada, hapšenja, samoubistava, trovanja, saobraćajnih nesreća i pojave psihičkih poremećaja s punim mesecom. Erik Kadler, istraživač, kaže:
"Većina podataka ne ukazuje na to da postoji povezanost između faze meseca i bilo kojeg od tih abnormalnih ponašanja."
Policajci i bolničko osoblje su česti svedoci neobičnih događaja, a među njima postoji i veliki broj onih koji veruju u mit o punom mesecu. Erik Kadler tvrdi da je veća verovatnost da će ljudi prilikom traumatičnih događaja primetiti pun mesec, nego za vreme mirne večeri i na taj način povezuju pun jesec s nesrećama i sličnim događajima.
Slušanje Mozarta će vas učiniti inteligentnijima
Kompozitor klasične muzike, Mocart, predstavlja središte oko kojeg je devedesetih godina prošloga veka nastao ovaj mit. Ljudi su počeli da jeruju da puštanje Mocartove muzike maloj deci potiče razvoj mozga, pa ih na kraju čini inteligentnijima. Ali, za razliku od ostalih navedenih mitova, ovaj mit u sebi skriva čak i tračak istine.
Rošer, Šo i Kaj, autori istraživanja o Mocart efektu 1993. godine, proučili su uticaj Mocartove muzike na prostorno razmišljanje. U istraživanju, ispitanicima je testirana inteligencije nakon slušanja Mocarta, relaksirajuće muzike i tišine. Rezultati su za 10 bodova bili viši nakon slušanja Mocarta.
Premda je slušanje Mocartove muzike s godinama zbog ovog efekta postalo popularno, a broj roditelja koji su Mocarta puštali svojoj deci je porastao, činjenica je, prema rečima naučnika, da bilo koja vrsta stimulišuće muzike glazbe pre testiranja mozga daje, na kraju, bolje rezultate.
