Nova nada: "Prekretnica" u lečenju raka
Prema nalazima istraživanja, objavljenim u časopisu "Nejčer" (Nature), naučnici su uspeli da dokumentuju hiljade mutacija u ćelijama koje zbog mutacija postaju kancerogene.
"Tokom našeg istraživanja uspeli smo, po prvi put, da dođemo do potpunog genetskog koda, odnosno da identifikujemo sve promene u DNK kod raka pluća i raka kože, melanome", izjavio je profesor Majkl Straton iz instituta Sanger u Kembridžu, koji je rukovodio ovim istraživanjem, za Bi-Bi-Si (BBC).
On je podsetio da je svaki rak posledica promena, odnosno mutacija u genetskom kodu ćelija. Rak nastaje tako što jedna od stotina miliona ćelija u našem organizmu počinje da se ponaša nenormalno. Nenormalno ponašanje te ćelije izazvano je promenama u njenom DNK.
U slučaju raka pluća, istraživački naučni tim je procenio da je došlo do mutacije ispitivanih ćelija posle svakih petnaest popušenih cigareta.
Izrada mape genetskog sastava kancerogenih ćelija bi moglo da dovede u budućnosti do oblika lečenja koji će biti prilagođeno raku svakog pojedinačnog pacijenta.
Ovo istraživanje se smatra prekretnicom jer nudi nadu da će medicina ovladati novim dijagnostičkim tehnikama i oblicima lečenja raka tokom sledećih nekoliko godina.
Ugledni britanski naučno-istraživačka institut "Cancer Researć UK" je opisao istraživanje objavljeno u "Nejčeru" kao "veliki proboj" na planu nalaženja leka za bolest koja svake godine u svetu odnese veliki broj života.
Naučnici su, proučavajući melanomu, naišli na 33 hiljada mutacija genetskog koda, a gotovo sve su posledica preteranog izlaganja suncu.
Kod raka pluća, bilo je 23 hiljade mutacija, koje se uglavnom mogu pripisati duvanskom dimu. Na osnovu toga, stručnjaci su izračunali da ćelije prosečnog pušača mutiraju na svakih 15 popušenih cigareta.
Globalna borba protiv raka
Inače, naučnici širom sveta u ovom trenutku uveliko rade na katalogiranju svih gena koji mutiraju u raznim vrstama raka. Britanija se bavi rakom dojke, Japan proučava rak jetre, a Indija maligno obolenje usta.Kina radi na raku organa za varenje, a SAD mozga, jajnika i pankreasa. |
Profesor Straton kaže da je ovo prekretnica u istraživanju raka.
"Od sada ćemo o malignim obolenjima razmišljati na drugačiji način. Razmišljaćemo o broju abnormalnosti i o mutiranim genima u svakom pojedinačnom slučaju. Svaki rak i svaki pacijent biće priča za sebe. Identifikovanjem gena raka bićemo u stanju da otkrijemo nove lekove i nove terapije koje će biti prilagođene bolesniku".
To se naravno neće dogoditi preko noći - procenjuje se da bi ciljane terapije mogle da budu dostupne za desetak godina.
