Devet načina da sprečite infarkt
Kardiovaskularna oboljenja su ubica broj jedan u Srbiji, a SZO navodi da su bolesti srca uzrok više od 17 miliona smrtnih slučajeva godišnje u svetu. Ako spadate u rizičnu grupu, ako imate neke zdravstvene probleme ove vrste ili ste već imali infarkt, postoji mnogo načina da se na pravi način nosite sa bolestima srca, piše beogradski “Pres“.
Neke od opcija su dijeta, redovna fizička aktivnost i vežbe, lekovi za snižavanje holesterola, promena životnog stila pa i operacije - i to vam sve može spasiti život.
Ne treba zaboraviti ni stres koji se smatra ključnim faktorom kod ovih oboljenja, pa je osim održavanja normalnog krvnog pritiska važno i smanjiti stres. Zato se i ističe da je za srčana oboljenja najznačajnija prevencija.
Pred vama je, prema “Pressmagazinu“, lista rizika koji povećavaju šanse za dobijanje nekog kardiovaskularnog oboljenja i iznenadnog infarkta.
1. Nizak dobar holesterol
Studija u kojoj je učestvovalo oko 7.000 ljudi na Univerzitetu u Indijani, koja je ispitivala vezu između HDL (dobar holesterol) i srčanih problema, otkrila je da je nizak nivo HDL-a treći najjači uzročnik infarkta.
2. Infekcije
Ako imate grip ili neku drugu vrstu respiratornih infekcija, rizik da dobijete srčani udar je pet puta veći tokom tri dana od momenta kada vam je dijagnostikovana infekcija. Razlog je što infekcije mogu da dovedu do inflamatornih stanja koja mogu da izazovu infarkt.
3. Problemi sa bubrezima
Studija koja je rađena sa starijim pacijentima u Roterdamu otkrila je da su oni koji imaju slabe bubrege, čak i ako nemaju neko obolenje bubrega, isloženi većem riziku od srčanog udara.
4. Život u gradu
Izloženost saobraćajnim gužvama može čak duplo da poveća rizik od srčanog udara, pokazala je jedna nemačka studija. Još jedna studija otkrila je da smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja duplo veća među ljudima koji žive u blizini glavnog puta.
5. Suplementi kalcijuma
Studija rađena na Novom Zelandu pokazala je da žene koje su uzimale jedan gram kalcijum citrata tokom pet godina dva puta više rizikuju da dobiju srčani udar. Druga studija pokazala je da oni koji su uzimali najmanje 500 miligrama kalcijuma dnevno imaju čak 30 odsto veći rizik od srčanog napada.
6. Neuzimanje aspirina
Veliki broj studija pokazao je da su srčani bolesnici koji prekinu da uzimaju aspirin, nedelju dana posle toga u povećanom riziku od srčanog udara. Ako ste imali infarkt ili ste u rizičnoj grupi da ga dobijete, a ne želite da uzimate aspirin, uradite to u konsultaciji sa lekarom.
7. Lečenje raka prostate
Hormonska terapija za lečenje raka prostate može da poveća rizik od smrti usled iznenadnog srčanog udara, pokazala je studija rađena na Harvardu. Istraživači nisu našli direktnu vezu između ove dve stvari, ali su zaključili da bi to trebalo uzeti u obzir prilikom razmatranja lečenja raka prostate.
8. Psorijaza
Kod nekih pacijenata psorijaza je faktor rizika za infarkt. Pacijenti sa teškim oblicima psorijaze, stanja kože koje obično zahteva medicinski tretman, u većem broju slučajeva su pušači, imaju višak kilograma, visok krvni pritisak, ali psorijaza je nezavisni faktor rizika u tim slučajevima. Psorijaza je autoimuni poremećaj koji može izazvati hronične upale, a one mogu da izazovu srčani udar.
9. Problemi u odnosima
Loši odnosi sa značajnim ljudima iz vaše okoline mogu biti loši i za vaše srce. Prema studiji epidemiologa sa Univerzitetskog koledža u Londonu, problemi u međuljudskim odnosima mogu da povećaju rizik od dobijanja srčanog udara za 34 odsto.
