Proterati pušače iz prostorija
Na Fejsbuku srpska grupa "Podrška Zakonu o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru" ima sve više pristalica, verovatno najviše zbog činjenice da se zabrana, koja je inače na snazi, gotovo uopšte ne poštuje. Poštovaoci ove grupe znaju zastrašujuće medicinske podatke, a oni koji još nisu dovoljno o tome obavešteni treba da pogledaju brojke koje govore više od hiljadu reči...
Prema najnovijem istraživanju, koje je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u saradnji sa američkim i kanadskim zdravstvenim agencijama, deci u svetu preti sve veća opasnost od takozvanog pasivnog pušenja, odnosno od sekundarnog udisanja duvanskog dima.
Globalno ispitivanje bilo je usredsređeno na decu uzrasta izmedju 13 i 15 godina, u 132 zemlje. Vik Voren iz američkog Centra za kontrolu i sprečavanje bolesti kaže da su rezultati ispitivanja među školskom decom dali uznemirujuće rezultate:
”Pokazalo se da je oko polovina dece u svetu izložena dimu na javnim mestima. To nije dobra vest. U nekim područjima to dostiže procenat od čak 80 odsto. To je užasno. Cilj je da to bude nula odsto, pa će to biti problem sve dok ne dostignemo taj cilj.“
Sekundarni dim sadrži mešavinu otrovnih hemikalija koje se dovode u vezu sa rakom, srčanim bolestima, dijabetesom i drugim tegobama.
Funkcioner Svetske zdravstvene organizacije Armando Peruga kaže da sekundarni dim otežava život deci: ”Kod dece se javlja veliki broj oboljenja disajnih puteva, astma, infekcije uha, i sve je to zbog izloženosti sekundarnom dimu, najčešće od roditelja i prijatelja.“
35%- 40% duvanskog dima unose nepušači, a kao posledica toga javljaju se oštećenja plućnog kapaciteta (posao i/ili dom). Godišnje se javi oko 3000 smrti od karcinoma pluća i 37.000 od srca – zbog pasivnog pušenja, a tu je i delovanje na plod.
I dok u svetu svakog sekunda jedno dete umre od gladi, pet miliona hektara plodne zemlje naše planete zasađeno je duvanom, biljkom koju nijedna životinja ni u vreme najveće gladi ne bi okusila, jer sadrži 4.000 štetnih sastojaka. Ono što smeta žvotinjama ne smeta čoveku. Za samo sedam sekundi otrovi iz duvanskog dima stižu u centar za zadovoljstvo u mozgu i tu počinje da se stvara velika količina endorfina, hormona sreće. Ovo je razlog što ljudi postaju zavisnici od nikotina. Za samo tri nedelje gustina nikotinskih receptora povećava se za 30 do 100 odsto, a u to vreme osoba počinje da priča priču kako cigaretu može da ostavi kad god hoće. Najpogodniji dan za to, obično, nikako ne stiže.
Svakog dana u Srbiji se popuši 73 miliona cigareta!
Pušenje dnevno košta 3.100.000 €, što znači da za godinu dana Srbi popuše 1.131.500.000 €
Samo u Beogradu žene mesečno za cigarete daju koliko je potrebno za most preko Dunava. Kada bi neko štedeo umesto muškaraca pušača, za mesec dana preko reke bi nikla dva ovakva mosta. Svakoga dana, Beograd od svojih sugradjana na poklon dobije 6 tona opušaka, a 1 opušak zagadi do 10 litara vode.
Po broju moždanih i srčanih udara prvi su Rusi, a drugi Srbi. Ključni razlog su cigarete.
Od 100 ljudi koji dobijaju rak pluća, od 95-98 su pušači. Pušenje je direktno odgovorno za 28 vrsta raznih oboljenja, a sve ostale bolesti pogoršava.
U Srbiji se svake godine registruje novih 4300 obolelih od raka pluća. Izlečenje nije izvesno, a državu košta mnogo. Za jednog obolelog u svetu se godišnje izdvaja 25.000 €. U našoj zemlji za sve pušače država izdvoji 60 miliona €. Svake godine od posledica pušenja prevremeno umre 4,9 miliona ljudi. To znači da dnevno od ove počasti umre 13.200 ljudi!
