Najveća medicinska otkrića 2010.

Električne noge invalidima omogućuju da uspravno stoje i hodaju, a laboratorijska istraživanja na pragu su novih korisnih lekova.

Od kože se može dobiti krv, a ćelije kože su kod miševa po prvi puta pretvorene u moždane ćelije. Na hiljade naučnika širom sveta sprovodi istraživanja koja bi danas-sutra mogla postati ključna za velike napretke u medicini, piše nemački Bild. Istraživanja 2010. su nam donela sledeća medicinska otkrića:

Arterija protiv krvnih ugrušaka
U Velikoj Britaniji je predstavljena veštačka arterija koja onemogućuje začepljenje i koja po izgledu podseća na špagete. Dosada se pri ugrađivanju bypaša koristila vena iz nekog drugog dela tela ili veštačka koja je dopuštala stvaranje krvnih ugrušaka. Istraživač prof. Hamilton: "Nova arterija je čvrsta, fleksibilna i otporna na zgrušavanje."

Podnošljivija hemoterapija
Pacijenti koji boluju od raka polažu nadu u T-DM1, lek koji hemoterapiju čini podnošljivijom i učinkovitijom. Materija koja je već uspešno testirana na pacijentkinjama koje boluju od raka dojke razvila je farmaceutska kompanija Roće.

Koža postaje krv
Mick Bhatia s McMaster Univerziteta u Hamiltonu (Ontario) je uspela da od kože napravi krv. Od 12 kvadratnih centimetra kože (veličina kutije šibica) može se dobiti dovoljno krvi za transfuziju, što bi moglo spasiti milione pacijenta od (pre)dugog čekanja na odgovarajuću krv, piše časopis Nature.

Lečenje visokog pritiska
Naučnici iz SAD-a i Univeziteta Maribor i Giešen su otkrili kako transplantacijom genetski modifikovane kože izlečiti visoki krvni pritisak i druge bolesti. Od ljudskih delova kože su dobili ćelije kože kojima su dodali različite gene. Atrijski natriuretski peptid (ANP) je kod miševa delotvorno smanjio krvni pritisak, a očekuje se da će 2011. sličan eksperiment biti uspešno sproveden i na čoveku.

Korset za invalide
Inženjeri iz Novog Zelanda su osmislili uređaj koji poput korseta obavija noge što invalidima omogućuje da uspravno stoje i hodaju. Električne noge "Rex" koštaju 116.000 evra i trenutno su dostupne samo na Novom Zelandu. Očekuje se da će se 2011. pojaviti u Australiji, SAD-u i Evropi.

Stvaranje moždanih ćelija
Američki naučnici su po prvi puta kod miševa ćelijee kože pretvorili su moždane ćelije. Očekuje se da bi se tim postupkom uskoro mogao postići napredak u lečenju Parkinsonove i Alzheimerove bolesti. Stopa uspešnosti pretvaranja trenutno iznosi 20-tak posto, tvrdi prof. Marius Werning sa Stanforda.

Geni za dug i zdrav život
U sklopu istraživanja u kojem je sudelovalo 500 ispitanika starijih od 100 godina, otkriveno je da su tri gena zaslužna za dugovečnost, tvrde naučnici sa Univeziteta Albert Einstein u New Yorku. Dva gena učestvuju u stvaranju "dobrog holesterola" koji štiti od arterijske kalcifikacije. Treći gen preventivno deluje na nastanak dijabetesa. Voditelj istraživanja, prof. Barzilai, veruje da sa svojim timom može razviti lek koji imitira funkcije navedenih gena i tako ljudima omogućuje duži i zdraviji život.

Lek protiv straha
Američki naučnici Jamie Peters i Gregory Quirk tvrde da su pronašli delotvorno sredstvo protiv straha, piše magazin Science. Neurotrofički činilac mozga (BDNF) može "obrisati" neugodna sećanja i zameniti ih pozitivnima. Proces brisanja nakupljenog straha iz prošlosti se pritom može pokrenuti i lekovima. Predstoje testiranja na ljudima.

Prevencija multiple skleroze
Američko-nemačka ekipa naučnika iz Dresdena i Harvarda je razvila vakcinu za prevenciju multiple skleroze. Ciljna grupa su deca kod koje je pojavljivanje te bolesti izvesno. Naučnici su otkrili da manja količina antigena vezanih uz antitela može deaktivirati uništenje imunoloških ćelija. Vakcina bi se na tržištu moglo pojaviti za 10-15 godina.