Bundeva: Jesenja poslastica

Zrela "mesnata" bundeva prava je poslastica u jesenjim danima. Njeno sočno jezgro narandžaste boje vrlo je ukusno, zdravo i može da se pripremi na razne načine. Sladak ukus, ali relativno slaba aroma čini je idealnim dodatkom mnogim jelima.

Unutrašnjost bundeve sadrži obilje lekovitih sastojaka, ima malo proteina, masti i ugljenih hidrata, a mnogo vitamina A, C, K i grupe B, kao i minerala. Meso je posebno bogato beta karotenom koji daje karakterističnu narandžastu boju, a snažan je i borac protiv slobodnih radikala, sprečava oštećenje ćelijske strukture. Snižava rizik od pojave raka grla, želuca, jednjaka i grlića materice. Preporučuje se osobama koje drže dijetu, kao i dijabetičarima.

Bundeva je idealna namirnica za one koji imaju tegobe u želucu i crevima. Delotvorna je kod upale debelog creva, odličan diuretik, pa se preporučuje reumatičarima i osobama koje imaju probleme sa upalom mokraćnih puteva, bubrega i žuči. Snižava nivo holesterola u krvi, a obloga od sveže izrendanog mesa bundeve ublažava bolove kod proširenih vena. Odlično deluje i na kožu; čisti masno lice podložno aknama i mitiserima, podmlađuje i osvežava ten kada se koristi u obliku maske.

Semenke budneve poseban su specijalitet za ona koji vole grickalice. Zanimljivo je da imaju veću hranljivu vrednost od mesa bundeve i čine oko 10 procenata ukupne težine ploda. Bogate su mastima (45), belančevinama i ugljenim hidratima i imaju više gvožđa, fosfora, kalija i kalcijuma od sočnog dela. Osim toga, sadrže i niz drugih korisnih sastojaka kao što su pektini, fitosterini, salicilna kiselina...

Odlično su sredstvo protiv crevnih parazita, najčešće se preporučuju kod pojave dečijih glista jer su potpuno neškodljive. Da bi se sačuvala hranljiva svojstva iz semenki, ljušte se neposredno pre upotrebe i ne skida se tanka sivo-zelena opna, jer je najviše dragocenih sastojaka upravo u njoj. Od bundeve se dobija i tamno braon ulje koje može da se koristi za pripremu raznih salata, a bogato je esencijalnim masnim kiselinama (linoleinskom, oleinskom, palmitinskom, stearinskom). Istraživanja pokazuju da ovo ulje ima pozitivan učinak u lečenju prostate.

Bundeva se najčešće konzumira pečena ili ispasirana u pire, kao dodatak pitama, čorbama, rižotu. Od sirove bundeve dobija se ukusna salata ili sok. Njen ukus je posebno prijatan kada se oplemeni začinima poput mirođije, peršuna, majčine dušice, muskatnog oraščića, đumbira i cimeta.

100 grama sveže bundeve sadrži: 26 kalorija, 1 g proteina, 6,5 g ugljenih hidrata, 0,1 g masti, 0,5 g celuloze, 91,6 g vode, 0,11 mg vitamina B2,0,60 mg vitamina B3, 0,30 mg vitamina B5, 9 mg vitamina C, 1,2 mkg vitamina K, 21 mg kalcijuma, 0,13 mg bakra, 0,8 mg gvođža, 12 mg magnezijuma, 44 mg fosfora, 340 mg kalijuma, 0,32 mg cinka, 0,13 mg mangana, 0,30 mg selena.

Savet

Kod većih i manjih sorti, koje se kupuju cele, važno je obratiti pažnju na to da na spoljašnjem delu nema oštećenja ni buđi. Na pijace i u prodavnice stižu krajem leta, a najviše ih ima tokom jeseni i zime. Jesenje cele plodove možete da čuvate na hladnom i suvom nekoliko meseci. Bundevu isečenu na kriške čuvajte nekoliko dana u frižideru.

Potaž od bundeve

Za 4 osobe potrebno je: 500 g očišćene bundeve, 1 l supe od pileće kocke, 1/2 kašičice karija, 2 lista lovora,

50 ml kisele pavlake, 2 kašike maslinovog ulja, 1 kašika iseckanog svežeg peršuna, so i biber.

Iseckajte očišćenu bundevu na kockice i skuvajte supu od kocke. U većoj šerpi na maslinovom ulju propržite bundevu 3 minuta, neprekidno mešajući, pa dodajte lovorov list i nalijte supu. Sačekjate da provri, pa kuvajte na umerenoj temperaturi 25 minuta. Pre nego što isključite ringlu proverite da li je bundeva potpuno meka.

Ako nije, nastavite sa kuvanjem. Zatim procedite čorbu, lovorov list odbacite, a bundevu ispasirajte mikserom i vratite u čorbu. Dodajte 1/2 kašičice karija, biber i so po ukusu. Neposredno pre nego što ćete je poslužiti umešajte pavlaku i začinite peršunom. Služiti toplo