Jelovnik po božjim zakonima

U drevnom Ohridu, gde je vekovima postojala tolerantnost u pogledu jezika i religija, na mestu gde su se za vreme velike šizme sredinom 11. veka činili napori izmirenja između istočne i zapadne hrišćanske crkve, između Konstantinopolja i Rima, u maju ove godine je održana druga Svetska konferencija o dijalogu među religijama.

Na verskom samitu u Ohridu četiri dana se družilo oko 300 predstavnika Pravoslavne i Katoličke crkve, islamskih verskih zajednica sunita i šiita, judaizma, a bilo je i protestanata, hinduista, budista i konfučijanaca, eksperata, naučnika i uglednih profesora iz više od 30 zemalja sveta.

Žrtva drugom bogu

U hotelima "Metropol" i "Belvi", pod istim krovom svako se molio svome bogu - i oni koji veruju u Isusa, i oni koji veruju u Alaha, oni koji se klanjaju Budi, kao i sledbenici Jehove ili japanske religije šinto. … Svi na jednom mestu, ali svako sa svojim različitostima, od karakterističnih odora, pa do ishrane.
 

Pripadnicima različitih verskih zajednica domaćin je obezbedio specijalne sobe za molitve, ali i hranu koju smeju jesti onako kako im je propisano. Da ne bi bilo nikakve zabune, za vreme prijema koji je priređivao državni vrh Makedonije ili tokom redovnih obroka, na svakom stolu se nalazio natpis na kome je pisalo - košer, halal, hrana za pravoslavne, katolike, vegetarijance, svaka sa svojim karakteristikama i specifičnostima.

Simbolično značenje u hrišćanskoj religiji imaju hleb, vino, jaja, jagnje, med, mleko, masline... U stvari, svaki obrok ima duboko religijsko značenje. Dok katolici izbegavaju hranu i piće sat vremena pre mise, pravoslavci češće poste, protestanti vrlo retko. Mormoni izbegavaju alkohol, kao i kafu i čaj. Adventistima je odbojno prejedanje i začinjavanje hrane, a hinduisti drže da jedenje mesa koči duševni razvoj.

Za muslimane je još pre 1428. po Kuranu i šerijatskom zakonu propisano šta je halal, ili ono što je dozvoljeno, a šta haram, ono nedozvoljeno. Svaka hrana koja potencijalno šteti umu, telu ili duhu dobija oznaku haram, a konzumiranje se takve hrane ne odobrava. Haram za muslimane predstavljaju svinjsko meso, krv, alkohol, droga, meso mrtvih životinja, meso životinja koje nisu zaklane u Alahovo ime, mesoždera, magarca, majmuna, slona, psa, meso koje je žrtvovano nekom drugom bogu, hrana koja se priprema sa vinom, različiti kolači sa bilo kojom vrstom alkohola, hrana koja sadrži emulgatore na bazi svinjske ili životinjske masti, cigarete, mada o njima postoje razlike u tumačenjima.

Hinduisti izbegavaju svu hranu za koju smatraju da koči psihički i duhovni razvoj. Iako konzumiranje mesa nije u potpunosti zabranjeno, mnogi hinduisti su vegetarijanci, a u određenim regijama zabranjeni su puževi, patke, ribe ružnog oblika, meso kamile... Hrana koja stimuliše čula, kao što su beli i crni luk, ne preporučuje se onima koji teže duhovnom skladu.

Starozavetni propisi

Iako su trpeze, sa kojih su se služili i novinari, bile bogate i raznolike, najviše pažnje je privukao sto na kome su se nalazili košer specijaliteti, hrana za pripadnike jevrejske zajednice, koji se pridržavaju najkompleksnijih zahteva kad je ishrana u pitanju.

Takozvanu košer hranu jedu i adventisti, muslimani, vegetarijanci, oni koji ne podnose glutin ili laktozu, kao i ljudi koji veruju da oznaka košer garantuje kvalitet i ispravnost. Gotovo da nije bilo gosta koji se nije poslužio sa nekim od košer specijaliteta - macas pitom, burekitasom, falafeleom, humus kremom...

Za pripremu košer poslastica bila je zadužena ekipa od dvadesetak stručnjaka elitnog skopskog restorana "Vodenica", koji su prethodno dobili preciznu listu namirnica koje mogu, a koje ne smeju koristiti u košer ishrani, kao i stroga pravila šta sme da se nađe na stolu za pripadnike jevrejske zajednice.

Miško Anić, menadžer restorana "Vodenica", koja je bila zadužena da nahrani sve duhovnike na međureligijskom samitu u Ohridu, kaže da postoje tri vrste košer hrane - neutralna, mesna i mlečna.

- Jevrejska kuhinja se zasniva na starozavetnim propisima i čitavom nizu veoma strogih, kanonizovanih zabrana, a košer je reč koja se upotrebljava da opiše sve te zabrane - objašnjava Anić. - Obroci se pripremaju u različitim kuhinjskim posudama, pa je neophodno imati dva seta lonaca, tanjira i pribora za jelo - jedan za mesna, drugi za mlečna jela. Kad se jede meso, potrebno je da prođe šest sati da bi se moglo piti mleko ili jesti mlečni proizvodi.

Mekušci, školjke, jastozi i rakovi su zabranjeni za Jevreje. Iz ishrane su isključene ptice grabljivice, jer su mogući nosioci zaraze, ali i svinjetina koja može prouzrokovati trihinelozu.

Posebno obučen košer koljač - šohet, specijalnim i poput britve oštrim nožem, životinji prereže dušnik i jednjak. Na taj način životinja trenutno i bezbolno umire. Ovim se njeno meso oslobađa otrovnih supstanci koje se izlučuju kad je svesna da ide na klanje. Nakon toga, proverava se da li postoje upalni procesi na unutrašnjim organima, posebno na plućima. Da bi se krv u potpunosti iscedila, meso se prekriva krupnom solju i ostavlja sat vremena na nagnutoj podlozi. Tek kad potpuno isteče, temeljno se ispere i odsoli.

Interesantno je da se za pripremu hrane koristi meso samo do 12-og rebra, odnosno samo gornji deo.

- Praksa je da se meso košerizuje u roku od 72 sata od klanja kako bi se sprečilo zgrušavanje krvi, a pravila nalažu da čovek ne sme biti okrutan prema životinjama. To znači da je zabranjeno zaklati majku i njeno mladunče u istom danu - veli Anić.
Na međureligijskom skupu u Ohridu bilo je onih koji su iz čiste radoznalosti probali i ono što je dozvoljeno, i ono što im je zabranjeno, ali i sumnjivo. Naravno, to nisu bili duhovnici, već brojni novinari, profesori, eksperti, naučnici, kojima je to bila jedina prilika da okuse jelo neke druge kulture i religije.