Šta da jedete dok ste na poslu?

Ishrana na radnom mestu postala je jedan od najakutnijih problema savremenog društva. Retke su firme koje imaju menzu ili makar bife za svoje zaposlene. Stoga su službenici primorani da nose hladne obroke od kuće, ili da povremeno smućkaju supu iz kesice, ili da troše novac u obližnjim restoranima (što retko ko može sebi da priušti) ili da kupuju sendviče, pecivo, čips i druge grickalice.

Da li nosite ručak i užinu na posao?

 

"Ako tome dodate sedeći način života i nemogućnost održavanja "kulinarske higijene", dobijamo mnoštvo tipičnih kancelarijskih boljki i hronične probleme s organima za varenje.

"Iste tegobe osećaju studenti (lekari čak kažu da je školovanje na fakultetu jedan od najtežih perioda za naš želudac) i, naravno, školarci. Posledice neredovne i nekvalitetne ishrane sežu daleko u budućnost", objašnjava Branka Mirković, nutricionista.

Šta da se radi? Odgovornost za ishranu đaka uglavnom se svaljuje na roditelje. Druga stvar su službenici. Ukoliko se poslodavac nije pobrinuo za organizaciju ishrane na radnom mestu, spas gladnih je u njihovim vlastitim rukama. Pomoć im povremeno pružaju nutricionisti, dijetolozi i drugi znalci raznih struka. Naravno, svi njihovi saveti padaju u vodu ako ne možete sebi da priuštite kvalitetan obrok u restoranu, pripremljen po svim pravilima koja preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Međutim, i tu može da nam pomogne nauka. Američki dijetolozi su, oslanjajući se na preporuke SZO i na opšte medicinske podatke, utvrdili pravila zdrave ishrane za kancelarijske službenike ili fabričke radnike. Oni su sastavili spisak najukusnijih i najkorisnijih obroka, koji mogu da se pojedu za radnim stolom. Ma kako čudno zvučalo, osnovu većine tih užina čini integralni hleb (kifle, kajzerice, zemičke...), kiselomlečni proizvodi, voće i povrće.

Dakle, obroci koji će vam utoliti glad a da pri tom ne ugroze vaše zdravlje izgledaju ovako:

1 Čaša nemasnog kefira, dva parčeta integralnog hleba (dve integralne kajzerice ili dve manje integralne kifle) i bilo koja voćka. Proizvodi od celog zrna žitarica poboljšavaju varenje, obezbeđuju energiju na duži period i ne ugrožavaju liniju. Kefir snabdeva organizam korisnim bakterijama, a svakodnevno konzumiranje voća štiti od raka, normalizuje rad organa za varenje i produžava osećaj sitosti.

2 Nemasni jogurt i dve integralne kifle. Jogurt ima isti efekat kao kefir, ali više zasićuje.

3 Dva parčeta integralnog hleba, 40 grama oraha (ili lešnika, badema i drugih orašastih plodova) i jedna voćka. Praktično svi orašasti plodovi obiluju nezasićenim masnim kiselinama, koje preporučuje SZO. Osim toga, svaki od njih ima svoja specifična korisna svojstva. Tako se, na primer, lešnik smatra najdijetalnijim, iako vrlo efikasno otklanja umor. Orah je pun vitamina C i pozitivno utiče na libido, a u bademu ima najviše kalcijuma i vitamina E, neophodnog za dobar vid i lepu kožu.

4 Pedeset grama suvog voća. Sa suvim voćem ne smete da preterujete, pre svega zato što su ti plodovi dosta slatki i prilično kalorični. Međutim, oni su daleko bolji od bilo kakve čokolade ili slatkiša i veoma su korisni za naš organizam.

Na primer, suve smokve i suve šljive stimulišu varenje i normalizuju rad štitne žlezde. U suvim kajsijama ima mnogo kalijuma, fosfora i gvožđa - minerala kojih nema u brzoj hrani, a baš nju najčešće jedemo na poslu. Urme i suvo grožđe poboljšavaju rad mozga i jačaju koncentraciju.

5 Salata od slatke paprike, jabuke i krastavca i dve kriške integralnog hleba. O tome koliko su jabuke korisne već znaju i vrapci na grani. One su pune vitamina i mikroelemenata, koji štite čak i od raka, a bogate su i vlaknastim materijama bez kojih organizam ne može normalno da funkcioniše. Slatka paprika ima jedinstven spoj vitamina A, C i P, koji će nam pomoći da sačuvamo vid, ojačamo krvne sudove i doprinesemo zdravlju srca.

6 Banana, jabuka i parče integralnog hleba. Zahvaljujući vitaminu K i kalijumu, banane pospešuju izbacivanje tečnosti i služe za sprečavanje otoka, suzbijaju bolesti krvnih sudova, a samim tim i visok pritisak. Osim toga, one zasićuju i dugo nam daju energiju, kako fizičku, tako i umnu, i čak doprinose opuštanju i smanjenju uznemirenost.

Tom spisku Amerikanci su dodali nekoliko jednostavnih saveta o pravilima ishrane na radnom mestu. Kao prvo, treba smanjiti konzumiranje kofeina, jer on održava organizam u stanju pojačane napetosti. Kao drugo, treba jesti manje slatkiša: od šećera se loše spava, a potreba za čistim šećerom doprinosi nastanku dijabetesa. I, najzad, preporučuje se više orašastih plodova u svakodnevnom meniju: oni nam pomažu da održimo osećaj sitosti, odlični su za rad mozga i srca.