Jedemo više nego što mislimo
U poslednjih 1.000 godina čovek jede sve veće porcije hrane, otkrila je studija, obavljena na američkom Univerzitetu Kornel.
Do ovog zaključka su Brajan Vansink, profesor s pomenutog univerziteta i njegov brat, prezbiterijanski sveštenik, došli proučivši više desetina slika Tajne večere, preneo je Rojters.
Pokazalo se da su veličine porcija i tanjira na ovim slikama, nastalim tokom 1.000 godina, postepeno rasle za 23 do 69 odsto.
Budući da umetnost podražava život, ovo otkriće ukazuje da se tendencija služenja sve većih obroka, na sve većim tanjirima, koja podstiče ljude da se prejedaju, postepeno razvijala tokom poslednjeg milenijuma, ističe profesor Vansink, pisac knjige "Nemarno jedenje: Zašto jedemo više nego što mislimo".
Analizirajujći, uz pomoć kompjuterske tehnologije, veličinu naslikanih predjela, glavnih jela, hlebova i tanjira u odnosu na veličinu glava Hristovih učenika na 52 prikaza "najslavnije večere u istoriji", braća Vansink su došla do zaključka da je tokom 1.000 godina količina glavnog jela povećana za 69 odsto, veličina tanjira za 66 odsto, a hleba za oko 23 procenta.
Profesor Vansink objašnjava da je tokom poslednjeg milenijuma došlo do dramatičnog povećanja proizvodnje hrane, njene sigurnosti, fizičke dostupnosti i materijanih mogućnosti da se ona dobavi. To je učinilo i da ljudi sve više jedu i postaju sve skloniji gojaznosti.
