Otrovi u ishrani
Poznato je da jedna kompanija može da proizvodi tri kategorije istog proizvoda: prvu – za domaće potrebe (u toj industrijski razvijenoj zemlji), drugu - za izvoz i druge razvijene zemlje i treću – za izvoz za zemlje u razvoju.
Bez svake sumnje, poslednjoj kategoriji pripada 80 odsto proizvoda za ishranu. A kada su u pitanju medikamenti koje izvoze Severna Amerika i zemlje zapadne Evrope u zemlje istočne Evrope, zemlje u razvoju, kao i mnoge zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike taj procenat je – 90 odsto.
Nedavno su časopisi “Vils Nuvel” (Francuska), i “Džemahitli” (Engleska) u potpunoj saglasnosti sa stavom OUN za hranu i kontrolu životnih namirnica obelodanili da neke zapadne firme proširuju proizvodnju i izvoz u “neke zemlje - kancerogenih proizvoda.
Proizvodnja takvih proizvoda ubrzanim tempom razvija se u preduzećima tih firmi na Bahamima, Kipru, Filipinima, Malti, Puertoriku, Senegalu, Izraelu, Australiji i Manili, ali takodje i u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Tako su SOLE i margarini proizvedeni u Holandiji i Nemačkoj a distribuirani u zemlje u razvoju i istočnu Evropu konzervisani emulgatorom koji izaziva rak, a označeni na pakovanju simbolom E-330.
Ti proizvodi su inače zabranjeni za distribuciju i realizaciju prodaje u zemljama članicama organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
SPISAK EMULGATORA OPASNIH PO ZDRAVLJE:
(koji se koriste za konzerviranje i ulepšavanje izgleda
i ukusa prehrambenih proizvoda)
OPASNI:
E 102, E 110, E 120, E 124, E 127
IZAZIVAČI RAKA:
E 216, E 217, E 131, E 142, E 210, E 211, E 212, E 213, E 215
ZABRANJENI:
E 103, E 105, E 111, E 121, E 125, E 126, E 130
SUMNJIV:
E 104, E 122, E 241, E 141, E 171, E 173, E 180
POREMEĆAJ CREVA:
E 221, E 222, E 223, E 224, E 407
ŠTETAN ZA KOŽU:
E 226, E 231, E 232
VEOMA OPASAN
E 123
POREMEĆAJ PRITISKA:
E 250, E 251
IZAZIVA OSIP:
E 311, E 312
HOLESTEROL:
E 320
POREMEĆAJ ŽELUCA:
E 322, E 339, E 340, E 341, E 450, E 461, E 462, E 463, E 465, E 466
Uticaj ishrane na ljudsko ponašanje
Porast agresivnosti kod mladih ljudi uglavnom se povezuje sa psihološkim i sociološkim faktorima - popustljivost, zlostavljanje u porodici, kapitalizam, droga i televizija. Međutim, sve veći broj naučnika je ubedjen da razlog tog problema ne treba tražiti samo u društvu ili moralu, već i u pogrešnoj ishrani modernog čoveka
Naime, mladi se hrane uglavnom samo hranom zvanom “smeće” (junk food): hamburgerima, prženim krompirićima, konzervama i industrijskim slatkišima, što sve obilno zalivaju "Koka Kolom" i sličnim gaziranim bezalkoholnim bućkurišima.
Kalifornijski kriminolog, Stiven Šenteler, obavio je u roku od 10 godina više od 800 istraživanja po američkim zatvorima i popravnim domovima. On je drastično menjao ishranu zatvorenika i domaca: umesto gaziranih, sintetičkih pića uveo je voćne sokove, smanjio je procenat šećera, povećao procenat vitamina B i minerala, kao što su magnezijum, aluminijum i merkurijum.
Rezultati njegovog eksperimenta su bili do te mere ubedljivi da su jednom ubici na sudu u San Francisku priznali smanjenu uračunljivost zbog preteranog uživanja “junk food” ishrane.
Ovu hipotezu zagovaraju i drugi ugledni naučnici: Čarls Patrik Iving, sa državnog univerziteta u Njujorku, jedan od najeminentnijih američkih psihologa, smatra da se “ne može osporiti da su za nasilje medju mladima krivi i faktori nasilje u porodici, droga i siromaštvo. Medjutim, ishrana je verovatno najvažniji uzrok”.
Po mišljenju Pitera Mensfilda, veštačka hrana koja se zasniva na šećeru, hemijskim bojama i aditivima utiče na minimum deset odsto mladog britanskog stanovništva.
Na drugoj strani Pacifika, japanski naučnik Nisamara Šinija, došao je, kroz višegodišnja istraživanja, do još poraznijih saznanja, koja je objavio u bestseleru pod nazivom “41 godina života”.
Prema njegovim tvrdnjama, toliki, prosečni vek, garantuje potrošnja hrane zvana “smeće” i odgovarajućih hemijsko-sintetičkih napitaka.
Samo 20 odsto potrošača instant hrane ima šansu da preživi kritičnu granicu proseka i poživi još desetak godina.
Napuštanje tradicionalne japanske ishrane – ribe, školjke, rakovi, sveže povrće i dosta pirinča – izazvalo je drastičan porast rane smrtnosti od srčanih i kancerogenih oboljenja.
