Čudesni svet zamkova iz bajki
Za mnoge od nas, obične ljude, poseta nekom zamku je najviše što ćemo iskusiti od kraljevskog života. To možda ima i neku dobru stranu, znajući koliko je teško održavati čistom i jednu običnu kuću, a kamo li palatu sa 20 spavaćih soba!
U svakom slučaju, ako želite da se vratite u detinjstvo i svet bajki, mi vam ovde predlažemo neke od najčuvenijih i najimpozantnijih zamaka koje možete posetiti. Neki od njih su od velikog istorijskog značaja, dok su drugi spomenici arhitekture i simboli bogatstva i moći.
Enik Zamak, Engleska
Dom Vojvoda i Grofova od Nortumberlanda već 700 godina, Enik zamak (Alnwik) jedan je od najvećih naseljenih zamaka u Engleskoj. Ako vam se čini poznat, možda je to zato što ste ga videli na velikom platnu - pojavljuje se u velikom broju filmova, od "Elizabete" do "Hari Potera" i scene gde Hari prvi put uči da leti na metli.
Posetioci mogu da vide elegantne svečane sobe, ogromnu biblioteku, kao i nekoliko muzeja koju su smešteni u kulama zamka. Prelepi vrtovi pored zamka uređeni su u skorije vreme po zahtevu aktuelne Vojvotkinje od Nortumberlanda.
Harst Zamak, Kalifornija, SAD
Godina 1919. novinski magnat Vilijam Randolf Harst (vlasnik brojnih medija u SAD, poput Cosmopolitan magazina) shvatio je da kampovanje na njegovom ranču u San Simeonu u Kaliforniji više nije dovoljno udobno. Naredio je arhitekti Džuliji Morgan: "Umoran sam od kampovanja pod otvorenim nebom na ranču u San Simeonu, hteo bih da sagradim nešto malo."
U narednih 28 godina to "nešto malo" preraslo je u Harst Zamak, velelepnu vilu sa 127 lukova, tri kuće za goste, bazene, zoo vrt, bašte i terase, bioskop, pa čak i aerodrom. Arhitektura glavne zgrade od 38 spavaćih soba, nazvane Casa Grande, inspirisana je španskim katedralama.
Pena Palata, Sintra, Portugalija
Portugalska Nacionalna Palata Pena mogla bi se nazvati jednim od najšarenijih zamaka na svetu, sa zidovima i kupolama obojenim u živahno žuto i crveno. Palata u bavarskom stilu datira iz 1840. godine, kada je Ferdinand od Saksa Koburga i Gote (muž Marije II, Kraljice Portugala) unajmio pruskog arhitektu da dizajnira kraljevsku rezidenciju na istaknutom uzvišenju. Iz parka u podnožju do palate na vrhu brda posetioci mogu da prošetaju pešaka ili da se prevezu u kočijama.
Tvrđava Kašel, Irska
Ova tvrđava stoji na istom mestu gde je St. Patrik po predanju krstio Kralja Angusa u petom veku i predstavlja jedan od najlepših istorijskih zamaka u Irskoj. Takođe poznat i kao "Grad kraljeva", tvrđava Kašel bila je nekada sedište kraljevine, pre nego što je pretvorena u katoličku crkvu 1101. godine. Najstarija struktura tvrđave je upečatljiv i dobro očuvan obli toranj. Tu je još i kapela iz dvanaestog veka i veliku Katedralu sv. Patrika.
Dvorac Šambor, Francuska
Dvorac Šambor je najveći dvorac u dolini Loare, simbol luksuza i raskoši francuskih vladara. Bilo je potrebno blizu 30 godina da se sagradi zgrada sa 440 soba, 365 kamina, 84 stepeništa i štalom za 1200 konja. Ali kralj koji ga je sagradio, Fransoa I, proveo je samo oko šest nedelja ovde, u nekoliko navrata boraveći u lovu. Prema predanju, Leonardo da Vinči je dizajnirao inovativne dvostruko uvijeno stepenište, gde se osobe koje se penju i one koje silaze ne susreću, da se Kraljica i kraljeve ljubavnice ne bi sretale.
Kazaba kod Ait Ben Hadou, Maroko
U bezvodnim brdima Marokanske planine Atlas skrila se Ait Ben Hadou drevna tvrđava načinjena od opeke, blata i kamena. Utvrđenje i zemljane kuće prikazane su u mnogim filmovima, kao što su "Gladijator" i "Lorens od Arabije". Vladari Južnog Maroka živeli su u ovoj i drugim obližnjim kazbama, koje se prostiru duž drevne karavanske rute koja vodi u Zapadnu Saharu. Danas manje od 10 porodica živi u drevnom gradu, dok se većina preselila u obližnji "novi grad". Ukoliko budete posećivali ovo mesto, nemojte biti iznenađeni ako vas pozovu u svoj dom na tradicionalni čaj od mente.
Zamak Šilon, Švajcarska
Njegovi vlažni kameni zidovi, burna istorija i izuzetna lokacija na Ženevskom jezeru, načinili su Zamak Šilon ikonom evorpskog romantizma.
Nakon što je posetio zamak 1816. godine, Lord Bajron je isnpirisan njime napisao "Zatvorenik Šilona" o agoniji čoveka koji je ovde zadržan u zatočeništvu u 16. veku. Osim mračnih podzemnih ćelija, posetioci mogu videti i nekoliko prelepih dvorana i simpatičnu kapelu iz 14. veka.
Zamak Himedži, Japan
Himedži zamak je najbolje očuvan feudalni zamak u Japanu, koji datira iz 14. veka, mada je sadašnju formu stekao tek u 17. veku. Takođe je poznat i kao "Bela čaplja" zbog boje njegovih drvenih zidova, koji su prekriveni belim gipsom, da bi se zaštitili od vatre.
Najpoznatija atrakcija u ovom zamku je lavirint puteva i kapija koji vodi do glavne zgrade, sagrađen da zbuni i zadrži napadače, ali pošto zamak nikada nije bio napadnut ova odbrambena strategija nikada nije testirana. Himedži je najlepši, ali i najposećeniji, tokom prolećnog cvetanja trešanja.
Zamak Nojšvanštajn, Nemačka
I na kraju, spektakularni nemački zamak Nojšvanštajn (nem. Neuschwanstein) svakako je najpoznatiji zamak na svetu, svojom lokacijom u Bavarskim Aalpima koja oduzima dah, i prepoznatljivom arhitekturom koja je inspirisala ilustratore Diznijevih bajki.
Sagrađen je u doba vladavine kralja Ludviga II, ekscentričnog i preteranog vladaoca, koji je brižno nadgledao gradnju svog fantastičnog zamka. Samo za izgradnju duboreza za spavaću sobu bilo je potrebno četiri i po godine. Ludvig II je bio veliki ljubitelj Vagnera i želeo je da zamak postane privatno pozorište u kome bi oživljavali likovi iz Vagnerovih dela. Kralj je proglašen ludim i zbačen sa prestola 1886. godine, ostavljajući mnoge prostorije zamka nedovršene.