Muzej vadičepova - raj za pomelkofile
Među vinogradima Provanse, u podnožju starog grada Gorda, nalazi se jedinstven muzej na svetu - Muzej vadičepova
Kad je Drugi svetski rat zakucao i na vrata Francuske, ogroman broj Francuza krenuo je ka jugu zemlje koji još nije bio okupiran.
Poznati slikar Andre Lot skrenuo je pažnju svom prijatelju Marku Šagalu (1887-1985) na živopisni utvrđeni grad Gord u Provansi. Udaljen četrdesetak kilometara od Avinjona, Gord se uzdizao na vrhu brda i izgledao je kao zamrznut u nekim davnim vremenima. Drugim rečima, kao da rat tu nikada neće doći. Dakle, savršeno mesto za skrivanje.
I tako je već slavni Mark Šagal, sa ženom Belom i ćerkom Idom‚ 1940. godine stigao u Gord. U podnožju Gorda blistali su vinogradi, maslinjaci, uzdizali se čempresi, cvetala lavanda, pilo se vino.
Na velikom imanju se nalazi Citadela. Tu je smešten jedinstven muzej. Muzej otvarača za boce - Musée du Tire-Bouchon. Razume se, ovde mogu da se kupe i najplemenitija i najskupocenija vina: gusta crna koja mirišu na ljubičice, roze - inače provansalski specijalitet, bela vina, penušava vina...
Čim posetilac uđe u Citadelu u selu Menerb, osetiće snažan miris vinskih bačvi i samog vina. U hladovini kamene kuće na zidovima pod posebnim osvetljenjem blistaju boce, a u susednoj sali izloženi su brojni vadičepovi neobičnih oblika. Prava su retkost, a većina su unikati.
Izloženo je više od hiljadu komada nastalih od početka 17. veka do danas. Bezmalo sve primerke sakupio je gospodin Iv Ruse-Ruar, francuski filmski producent i političar.
Poklonici dobrih vina, oni koji u vinu umeju znalački da uživaju, verovatno vode računa na koji će način otvoriti dragocenu bocu. Ostatak, odnosno većina, uglavnom ne postavlja nikakva pitanja. Njihovu ravnodušnost svakako neće razumeti onaj ko sebe naziva pomelkofilom.
Jer, pomelkofili su poklonici, odnosno sakupljači otvarača za boce. Izraz potiče od grčke reči poma što znači čep, elken - izvaditi, i reči philo, što označava ljubav ili naklonost.
Neko bi rekao da vadičepovi postoje odvajkada. Njihova istorija počinje u 17. veku, kad su staklene boce počeli da zatvaraju čepovima od plute. Treba imati u vidu da plutanim čepovima nisu zatvarane samo vinske boce, već i pivo, maslinova ulja, pa i parfemi! Od tog časa bilo je izvesno da mora da se nađe način da se taj čep najlakše, ali i u potpunosti izvadi. Neki zavijutak sa šiljkom na vrhu, sličan spravi kojom su čišćene cevi na vatrenom oružju, piše "Politikin Zabavnik".
Od tog trenutka otvarači za boce kao da nisu prestali da se menjaju, držeći se tog središnjeg dela koji je takoreći uvek ostajao isti: zavrtanj sa šiljkom na kraju.
Još početkom 18. veka izmišljeni su vadičepovi s polugom. U sredini je i dalje stajao zavrtanj sa šiljkom, ali s ručicama sa strane koje bi podigle čep onog trenutka kad bi zavrtanj do kraja "ušao” u plutu. Slični vadičepovi postoje i danas.
U četiri veka dugoj istoriji vadičepova svakako je zanimljivo otkriće otvarača na gas nastalih šezdesetih godina prošlog stoleća. Kroz plutu bi se u bocu ubrizgavao određeni gas, pa su čepovi izletali napolje poput metka. Međutim, zbog brojnih nezgoda koje su se prilikom otvaranja boca događale, ovi vadičepovi ubrzo su prestali da se koriste.
Od sredine 18. veka, kad je izrada delotvornih, trajnih i otpornih vadičepova bila u potpunosti savladana, stvaralačka mašta zanatlija koji su izrađivali otvarače za boce kao da se razbuktala. Dakle, vadičep nije bio samo sprava kojom se otvara boca: postao je ukrasni predmet. U izvesnim slučajevima i dragocenost.
U Muzeju vadičepova u Provansi izloženi su otvarači s drškama različitih oblika: od grozdova, oružja, Kupidona, do glava hrabrih vikinga. I materijali su u skladu s društvenim položajem i bogatstvom onih koji su ih koristili ili naručili: neki su izrađeni od zlata, srebra, sedefa, slonovače, s dragim kamenjem...
Najčešće su na nekom vidljivom mestu (u zavisnosti od oblika) bili ugravirani i inicijali (bogatog) vlasnika. Većinu takvih vadičepova pravili su zlatari i juveliri. Najlepši primerci u provansalskom muzeju možda su oni koje su izradili holandski zlatari. Bili su to majušni vadičepovi za boce od parfema u baroknom stilu. Tim putem krenuli su i savremene modne kuće i njihovi kreatori. Među najpoznatijim su slavne kuće poput
Ipak, najveću pažnju posetilaca Muzeja privlači engleski vadičep iz 19. veka. U stvari, to i nije vadičep - već pištolj. Posetilac bi mogao da se zakune da je nekada pripadao samom Šerloku Holmsu. Otvara vinske boce, a može i da zapuca...
