Kada ste na Orijentu ne propustite suk
Sukovi su centralno mesto događanja u arapskom svetu i oličenje života na Bliskom istoku. Prastare zgrade, tesne uličice, brojne radnje i tezge čine srce suka, bilo da se on nalazi u Egiptu, Tunisu ili, pak, u Turskoj. Ovu jedinstvenu pijacu u svetu opisala je i Jelena Mesić-Gak u knjizi "Razglednica bez marke“, čiji vam deo prenosimo.
Sukovi su centralno mesto događanja u arapskom svetu. Tu se kupuje, šeta, sreću se prijatelji i ponekad je vreme provedeno u suku najzanimljiviji deo dana. Sukovi liče jedni na druge i u svakom se, još na samom ulazu, stranci osećaju kao da su u nekom drugom veku.
Suk nije za one koji ne podnose gužvu, tesne uličice i mimoilaženje s drugim ljudima. Prastare zgrade, sva moguća roba, radnje i tezge, poneki zalutali pas, mačke i kokoške čine srce suka. Magarci vuku natovarena kola, prodavci vode, čaja, nosači čekaju da vam pomognu i kolicima odnesu robu… Opšta vreva.
Neke radnje su veličine ormara i liče na rupu u zidu, a neke su prostrane i lepo uređene. Neki prodaju svoju robu na raširenom čaršavu na zemlji, na kojem su korpe svežeg povrća, najčešće patlidžana i paradajza. Obično se u pojedinim ulicama prodaje i određena roba, pa tako ima ulica tekstila, začina, grnčarije, predmeta od metala, hrane.
Kupci se cenkaju da dobiju najbolju cenu, svi viču, nude svoju robu. Čitav prizor je fantastični haos koji besprekorno funkcioniše vekovima, ali od kojeg povremeno morate da pobegnete u čajdžinicu ili poslastičarnicu da, uz čaj od nane i verbene ili sveže isceđenu narandžu ili pak čašu jogurta s divljim artičokama, predahnete i skupite snagu.
Po vrsti namirnica u suku, može se tačno odrediti godišnje doba. Voće i povrće je sveže i ljudi se tako hrane - u skladu sa sezonama i podnebljem. U delu suka se prodaju začini raznih boja, crveni, žuti, braon. Ti začini stoje u korpama i izgledaju kao velike konusne kape. Prodavci ih vrlo vešto vraćaju u prvobitan oblik kada se slučajno pokvari izgled kupe. Prodaju se i cele, suve biljke - kora od drveta kasia, štapići cimeta, morski oraščići, zeleni plodovi kardamoma, cvet anisa, suve čili papričice i mirišljavi pupoljci suve ruže od koje se pravi čaj.
Svaka radnja ima svoj "ras el hanout“ ili specijalitet radnje, mešavinu začina koja nekada može da sadrži čak 26 različitih vrsta trava i suvog bilja, što zavisi od znanja i iskustva vlasnika. Ove mešavine sadrže crni biber, lavandu, majčinu dušicu, ruzmarin, beladonu, sušenu ružu, hašiš i druge sastojke. Začini se čuvaju u velikim teglama i mere na apotekarskoj vagi. Prodavci su uvek raspoloženi da pričaju o poreklu svake travke ili kore drveta, koja je stigla iz daleka i sadrži nešto specifično što samo ta oblast ima. Da li je to jutarnja rosa, so u vazduhu ili nešto treće, ali ti začini daju jelima poseban ukus i miris.
Većina ljudi na Bliskom istoku jede u svojim kućama da ne bi povredili svoje majke, bake i žene. Izuzetak su tezge s hranom u sukovima koje predveče žive svoj drugi život. Mirišu kebabi i puževi u sosu od nane, po uglovima sviraju muzičari, koje prate gutači vatre, akrobate i plesači. Doručak se često jede napolju, obično je to činija supe od boba, kuvano jaje i parče lepinje. Aroma pečenog mesa na žaru mami prolaznike da probaju par zalogaja, kao neku vrstu predjela na putu do kuće.
