"Uputstvo za cenkanje" na pojedinim putovanjima
U našoj civilizaciji se uvek negde žuri tako da ljudi nemaju previše vremena za duge razgovore, pa čak ni u pazaru. Kupovina se kod nas bazira na fiksnim cenama na osnovu kojih zaključujemo o kvalitetu robe (tj. ako je skupo, mora biti i dobro) i funkcioniše po principu: „Ako ti se ne sviđa, poljubi pa ostavi!“
Međutim, nije svuda tako. Tamo negde daleko, fiksne cene su misaona imenica, a pazar je zanat koji treba da se ispeče od malih nogu. U tom delu sveta cena je tek tema za divan i nadmudrivanje. O njoj se može pregovarati zahvaljujući tome što je svaki gazda u svojoj radnjici po ceo bogovetni dan. Tako to ide i na Bliskom Istoku.
Kada tamo dođe neko sa "bliskog dalekog ili divljeg zapada" sa dubokim džepom, usled velike jeftinoće ni precenjene stvari mu neće delovati skupo i neće imati glavobolju. Ali će je zato imati oni sa plitkim džepom i koji misle da nikad neće ovladati tom veštinom, pa da je zato lakše da ništa ni ne kupe! No, postepeno će urođena borba za opstanak učiniti svoje pa će naivni turista posle raznoraznih peripetija ipak na kraju steći moć cenkanja. Isprva će okretati leđa "bezobraznom" trgovcu, potom će par puta biti nasamaren da bi već na kraju živaca i sam postao "bezobrazan2 prestajući da crveni od stida i neprijatnosti u razgovoru sa prodavcem.
Pošto najzad svi mi želimo da uživamo u blagodati jeftinoće Istoka i bez kavge kupimo za džabe fetišističke predmete, tričave suvenire, ešarpe, pamuk, nargile, čaj, potrebno je primeniti sledeće trikove:
1) Naoružajte se sitnim parama, tj. banknotama svih vrednosti i kovanicama svih veličina da ne biste došli u situaciju da trgovac neće da vam vrati kusur i tu prednost iskoristi kao poslednju priliku da vas obrlati da kupite još neku džidžabidžu. (Kao što se nekom već desilo...)
2) Prethodno se raspitajte međ’ narodom koja je prava vrednost robe na koju ste se nameračili da bi ste otprilike dobili ideju u kojim okvirima se cenkati.
3) Nemojte prihvatati prvoponuđenu cenu niti odmah napustiti bojno polje. To je igra obrnutog licitiranja. Prihvatite je veselo!
4) Dajte trgovcu u startu do znanja da vam ponuda ne paše i pravite se kao da kobajagi gubite interesovanje: uzdahnite, slegnite ramenima, složite nezadovoljnu facu, blago se udaljite od tezge... Za postizanje željenog efekta koristite se argumentom „Oh, it’s too expensive!“.
5) Kada izlistavanje cena dostigne mrtvu tačku, vreme je da povučete poslednji potez: snuždeno se nasmešite i polako udaljite od tezge osluškujući da li će vam on doviknuti nešto.
Ako je izlicitirana cena bila nerealna, on će za vama povikati poslednju i najnižu ponudu na koju bi trebalo da odreagujete i vratite se po priželjkivani artikl. Ukoliko je cena ponuđena za tezgom bila realna, a vi se okrenuli i otišli, prodavac će besno otfrknuti za vama i već će zaskakivati sledeću mušteriju.
To je ono šta treba da radite, a evo šta ne treba:
1) Ne kudite robu da biste joj spustili cenu. Prodavac bi mogao pomisliti da nešto nije u redu sa vama kad kupujete nešto što smatrate nekvalitetnim.
2) Ni pod razno ne spominjite da ste kod nekog drugog videli isti proizvod za manje novca. U tom slučaju bi mogao da zatraži od vas da ga odvedete kako bi se i on sam u to uverio.
3) Ne spuštajte cenu tako da potcenite robu. Neke trgovce to ume tako da uvredi da će, makar ništa i ne zaradio, smesta obustaviti dalje pregovore sa vama. Možda će vam pak besan u nastavku održati lekciju o trgovanju, a možda ćete imati sreće pa vam ništa ne kaže tražeći sledeću žrtvu.
4) Ako u samom početku niste izrazili nezadovoljstvo prvopredloženom cenom, a on je specijalno zbog vas pun elana ispretumbao rafove tako da su ešarpe i šalvare letele, rizično bi bilo na kraju oboriti cenu. Taj vrtoglavi pad bi mogao dovesti do kavge!
5) Ako vam je prilikom jedne ture cenkanja dao povoljnu cenu, a vi otišli dalje u izvidnicu, ne očekujte da će vas po pokajničkom povratku sačekati ista cena.
Sve je to pomalo kao predstava sa određenim ulogama gde svako zna svoj tekst, ali improvizuje u skladu sa situacijom. U svakom slučaju, ako vam nije do glumatanja i zamajavanja, a dobro znate koliko šta košta i koliko novca želite da date, uvek možete ponuditi jednu cenu i čvrsto je se držati. Ako upali, odlično, a ako ne, biće bolje – iskustvo čuda čini!
