Brčkanje u Stopića pećini
Turistička organizacija Zlatibor za novinare Srbije organizovala je posetu biserima Zlatiborskog okruga, Stopića pećini i selu Sirogojno. Impozantna pećina, do koje vodi uska staza kroz šumu, ostavila je bez daha sve posetioce. Nakon što uđete u ovo čudo prirode, postaje jasno zašto se veliki broj turista tokom cele godine sliva na Zlatibor
Slepi miševi i ribica
Osim slepih miševa, karakterističnih stanovnika pećina, turistički vodiči ističu i još jednog interesantnog stanovnika. Jedna ribica može se videti u Trnavskom potoku koji protiče kroz pećinu. Kako kažu, viđaju je redovno, iako ribama pećine nisu prirodno stanište. Meštani u šali kažu da onaj ko sretne ribicu tokom svoje posete, imaće sreće. Da li je ribica zlatna, nismo uspeli da saznamo.
Stopića pećina se nalazi na severoistočnoj strani Zlatibora, kod sela Rožanstva. Odlikuje je impozantni veliki otvor širok 35 i visok čak 18 metara.
Kroz nju potiče Trnavski potok. Zbog mnogobrojnih otvora kroz pećinu postoji jako strujanje vazduha, pa u njoj nema ukrasa karakterističnih za druge pećine, koji nastuju zbog vlage. Kroz otvore na ulazu u pećinu stanovnici sela Rožanstva nekada su bacali leševe mrtvih životinja, te su tu nađeni skeleti velikog broja pasa i lisica.
Ono što Stopića pećinu čini posebnom jeste podzemni vodopad i čuvene bigrene kade, nastale naslagama rastvorenog krečnjaka. Kade formiraju zidove nepravilnih oblika i različitih dubina. Njihovo formiranje je konstantno u toku, jer kada potok nadođe, voda preliva preko zidova. Duboka je oko sedam metara, a voda nikada ne prelazi temperaturu od sedam stepeni. Poznato TV lice Jovan Memedović čak se i kupao u ovim neobičnim kadama.
Ulaz u pećinu se nalazi na više od 700 metara nadmorske visine, a pećinu čini pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal.
Nakon Stopića pećine, produžili smo dalje ka selu Sirogojno, gde nas je u jedinom muzeju na otvorenom Staro selo dočekala direktorka Svetlana Ćaldović.
- Reč je o stalnoj postavci koja prezentuje tradicionalno graditeljstvo i način života u zlatiborskom kraju. Izgradnja muzeja je počela 1980. godine prenošenjem autentičnih objekata narodnog graditeljstva. Muzej ima 50 objekata u kompleksu i predstavlja život standardne porodične zadruge 19. veka - ispričala je Svetlana Ćaldović.
Postavku čine dve zlatiborske okućnice, dvorišta sa stambenim i privrednim objektima u kakvima su živele seoske porodice. Može se videti čuvena dinarska brvnara, čiji se temelji oslanjaju na kameni podzid. Uz kuće su obično izgrađeni vajati, u kojima su spavali bračni parovi, a oko njih su se nalazili mlekara, ambar, sušara za meso, štala, sušara za voće, zanatske radionice kao što su kačara ili kovačka radionica.
Pored dela namenjenog za prikaz toga kako je nekada živeo srpski seljak, određeni broj objekata koristi se za potrebe organizovanja seminara, letnjih škola, festivala... Takođe, tu se nalaze i smeštajne jedinice za posetioce, pa su dobrodošli svi koji žele da ostanu duže u Sirogojnu, srcu srpske tradicije.
Pletilje u modnim metropolama
Selo Sirogojno poznato je u celom svetu po džemperima. U tom selu, šezdesetih godina prošlog veka, Dobrila Smiljanić osnovala je žensku zadrugu pletilja. To je mnogo doprinelo osamostaljivanju žena ovog kraja, a džemperi koje su plele seoske žene stizali su do svih krajeva sveta. Modne piste u Milanu, Njujorku, Beogradu i drugim gradovima širom sveta predstavljale su zlatiborske džempere. Dobrila Smiljanić bila je poznata po tome što je na svako putovanje vodila uvek po nekoliko pletilja, kojima je to bila prva prilika u životu da otputuju van svog sela. Srpski džemperi su se čak prodavali na Petoj aveniji u Njujorku.
