Posetite srpsko more

Posle gotovo pola sata hoda malom šumskom stazom, izašao sam na jedan proplanak. Na samom obodu proplanka staza se izgubila, nestala je u travi koju još uvek niko ne kosi, koju čovek još nije preoteo od srna, zečeva, jarebica... Idem poljem šumskih jagoda i korak po korak spuštam se dole, prema velikoj vodi u kojoj se ogledaju borovi, mlade breze i orlovi. Tik, na samoj obali vidi se nekoliko srnećih tragova. I ništa više i niko više.

Zahvatih vode na dlanove i, onako, pljusnuh po licu. Ni topla, ni hladna... Zraci sunca zaranjali su u vodeno plavetnilo i plesali sa senkama borova i breza...

Stigao sam u raj zvani kanjon reke Uvac, u istoimeni Specijalni rezervat prirode - tamo gde više od pet decenija stanuju Zlatarsko, Sjeničko i Radoinjsko jezero, tamo gde ima mnogo više orlovih gnezda nego krovova i tamo gde Srbija još ne zna da ima more.
 

Ali, ima Srbija more! I, to tri mora pokraj planine Zlatar! Skoro netaknuta mora. Dobro, istina je, po njima zaplovi neka brodica, po njima neki čamdžija natovari džak ili dva cementa za vikendicu ili letnjikovac, ali su tri srpska mora i dalje čista: sa jednog dlana se voda može piti, a sa drugog lice umivati...

Mića Gujaničić iz sela Komorani kod Nove Varoši živi iznad kanjona Uvca. Živi i uživa pored svog mora.

- Ne bih dao jedno Uvačko jezero za ceo Jadran. Razumete! Čovek kad leti ustane ujutru na jadranskoj obali, prvo vidi nekog debelog Rusa ili Švabu kako jedu burek i galame i psuju, a kad ja ujutro ustanem iznad mog jezera, pomolim glavu kroz prozor, prvo vidim krila beloglavog supa, a potom jezera - kaže Mića.

I ovog leta, kao i mnogih ranijih, duž obala tri jezera mogu se videti kupači, ribari, građevinari, mogu se videti mnogi ljudi koji će, svaki na svoj način priznati da su uvačka jezera njihovo more.

- Zlatarsko jezero nije samo obično jezero. Ono je način života. Ljudi koji ovde žive, koji su ovde sagradili neke manje ili veće vikendice, nisu oni zli divlji graditelji koji podignu neku betonsku skalameriju i izdaju je strancima za 100 evra po danu. Ovde žive ljudi koji su zaljubljeni u ovo jezero, koji su ovde došli da troše penzionerske dane, da uživaju u lepoti i da ugoste svoju decu, unuke i prijatelje - kaže Ljubivoje Jovanović, vlasnik male drvene vikendice pored Zlatarskog jezera.

- Da je sreće, kao što nije, da je u Srbiji pameti kao što nije, danas bi ovde podno Zlatara dnevno stizalo hiljade gostiju i uživali bi u ovoj lepoti. Nažalost, mnogi samo ovuda prođu magistralom prema moru, malo zastanu pored jezera, nešto pojedu, nešto bace u jezero i produže prema moru. Šteta! - kaže Vojislava Stevanović, jedan od onih Užičana koji priznaje da ne bi dao Zlatarsko jezero za Jadran.

Tek, tumarajući ovih dana obalama uvačkih jezera, sretao sam neke čudne ljude - ljude koji više vole travnate obale jezera nego peščane morske plaže. Na kraju sam se i sam predao čarima srpskog mora.

Tri jezera

Reka Uvac izvire na 560 m nadmorske visine na planini Ozren, 16 kilometara jugozapadno od Sjenice. Dužina reke Uvac, koja ima karakter izrazite planinske reke u fazi veoma aktivne erozije, iznosi 119 kilometara. S obzirom na to da ova reka raspolaže značajnim energetskim potencijalom, na njegovom toku izgrađene tri hidroelektrane zbog kojih su i stvorena tri veštačka jezera.

U naseljenom mestu Kokin Brod kod Nove Varoši, tamo gde se Uvac rastakao u dva rukavca, a meštani sela između planina Javor, Zlatar i Murtenica ga brodili, sredinom pedesetih godina prošlog veka oglasile su se mine. Bilo je to vreme kad su neimari iz krajeva bivše Jugoslavije podizali branu na srcu plahovitog pešterskog delije - Uvca, koji je nekada spajao i razdvajao dva sveta - Srbiju i Tursku.

Pravim graditeljskim podvigom tada je podignuta najveća zemljana brana u Evropi dužine 1.264 metra i visine 83 metra. Ukroćena voda stvorila je Zlatarsko jezero površine 7,25 kvadratnih kilometara, dužine 27 kilometara, a dubina jezera doseže i do 75 metara. Ova akumulacija, sa 212 miliona kubika vode, pokreće agregat snage 36 megavata i proizvodi godišnje 70 miliona kilovat časova struje.

Radoinjsko jezero nalazi se nizvodno od Zlatarskog jezera, na 810 metara nadmorske visine. Površina sliva jezera je 73 kilometra kvadratna. Sjeničko jezero nastalo je podizanjem brane uzvodno od Zlatarskog jezera. Nalazi se na 985,4 metra nadmorske visine, površina jezera je 610 kilometara kvadratnih, dužina 20 kilometara a dubina vode kreće se i do 100 metara. Turističkom valorizacijom ovog jezera, zajedno sa Zlatarskim i Radoinjskim, uz određena materijalna ulaganja, turistički promet ovog kraja bi se znatno uvećao.

Međutim, prava priča o obali srpskog mora još nije počela. A kad će - ne zna se!