Šta stranim turistima najviše smeta na hrvatskom primorju?
Domaća vina su preskupa, većina restorana i kafića ne prima kartice, ostrva su nepovezana, ljudi namrgođeni, a svi noćni klubovi su na isti kalup...
Glavne zamerke turista:
Sve veća neljubaznost: "Hrvatima je teško da kažu hvala", "Ljute se kad ih nešto pitamo"
Nedostak parkinga
Turistički radnici ne znaju da upute turiste šta da rade posle plaže
Prevelika gužva na putevima i manjak infastrukture
Đubre
Smrad iz restorana koji nisu adekvatno rešili ventilaciju i odvoz đubreta
Nedostatak finijih restorana
Jednolična ponuda u restoranima
Preskupa domaća vina
Nedostatak klubova koji nude klasičniju muziku
Fotografije smeštaja na internetu ne odgovaraju stvarnom stanju
Đubre na plažama i neadekvatno pražnjenje kanti
Gliseri koji voze preblizu kupačima
Slabe linije između ostrva
Loša povezanost železnicom
Različite cene taksi-uslugu za iste relacije i neizdavanje računa
Loša kanalizacija u apartmanima
Ovako zvuče neke od zamerki stranih turista koji su ovog leta boravili ili borave na hrvatskom primorju.
Turistima smeta što se ne primaju kartice u većini restorana, naročito po ostrvima. Kad pojedu u restoranu, moraju da traže bankomat po nekom ostrvu. Isto tako, navikli su da jedan račun za večeru plate sa nekoliko kartica (da razdele račun), a to je retko gde mogu da urade.
Strancima je enigma i to zbog čega su domaća vina, za koja kažu da su dobra ali ipak nisu u rangu cena po kojima se prodaju, preskupa, piše Slobodna Dalmacija.
A nemogućnost plaćanja karticama odnosi se i na galerije, suvenirnice, kafiće...
"Mladi turisti koji kod nas odsedaju najviše kukaju zbog loše povezanosti među ostrvima. Danas je trend u svakom mestu biti dan - dva i ići dalje. Tako je sa ostrvima, turisti bi hteli sa jednog ostrva na drugo, a često je povezanost loša ili čak moraju da se vraćaju na kopno da bi uhvatili drugi trajekt za drugo ostrvo koji žele da posete", kaže Filip Voloder iz hostela "Tchaikovsky".
Stranci su u Hrvatskoj žale i na lošu železnicu, pošto je puno njih naviklo da putuje vozovima jer je jeftinije i zato što sa Interrejl kartom mogu da putuju po celoj Evropi.
Sve više se, međutim, žale i na neljubaznost. Bilo je slučajeva kada su im rent-a-kar službe naplaćivale nepostojeće troškove, a jedna od najčešćih stvari su taksisti koji imaju drastično različite cene za iste relacije.
Bolje nisu prošli ni neki od hotela i vlasnika privatnog smeštaja, koji su takođe predmet stotina negativnih kritika.
Jedna porodica se žalila na usluge hotela na Lošinju.
"Recepcionar je bio jako bezobrazan. Fotografije na internetu koje reklamiraju hotel su netačne. Hotel ne zaslužuje ni jednu zvezdicu. Kad su nas smestili u sobu, bila je jako prljava i niko je nije očistio tokom celog našeg boravka. Niko nam nije promenio čaršafe pet dana. U hotelu su nam rekli da je sobarica prezaposlena. Za doručak nam je služena kafa iz obližnje prodavnice..."
Druga porodica žalila se na hotel na Braču.
"Vlasnik hotela je najneljubaznija osoba koju sam upoznala u svome životu. Od vas samo želi novac, to ga jedino zanima, a ništa ne nudi zauzvrat. Hrana je užasna, sve je prljavo. Napisali su da imaju teretanu, ali je nemaju. Velnes i spa koje su reklamirali, takođe ne postoje. Nije bilo tople vode u WC-u. Kad smo to rekli vlasniku, njega nije bilo briga, samo je pretio policijom ako ne platimo punu cenu..."
Mlađi gosti se žale i na to da ne postoje beplatne tzv. "free walking" ture razgledanja, koje su često bolje od klasičnih tura sa vodičima, pošto ih vode mladi, kreativni ljudi. Njih, međutim, hrvatska birokratija ne dopušta.
