Zaboravljena ostrva kojih nema ni na kartama
Izolovanih mesta na svetu u 21. veku i nema puno. Jedno od tih retkih mesta je i Sent Kilda, koje se smestilo u Atlanskom okeanu, 64 kilometara zapadno od ostrva Hebrida.
Reč je o skupu ostrva koje pripada Škotskoj, ali toliko je udaljeno da ga često izostavljaju s karte Velike Britanije, Evrope i sveta.
S obzirom na to da ne postoji ni na kartama, čudno je što je čak do 1930. godine bilo naseljeno.
Postoje dokazi o tome da je ljudska noga tamo kročila još pre sedam hiljada godina. Tuda su prolazili i Vikinzi tokom svojih podviga u 9. i 10. veku. U 17. veku populacija je brojala 180 ljudi, a na njih tako malo bile su čak tri kapelice.
Zato se veruje da su davno ovde živeli monasi. Sent Kilda izolovana je lokacija i ne privlači puno posetioca. Ipak, tu se formirala najveća kolonija ptica u severoistočnom Atlantiku. Ovde ih je više od milion.
Sreća za njih osrtvo je nenaseljeno već gotovo 90 godina jer oni koji su pre ovde živeli, preživljavali su na pticama. Jeli su ih, ali i prodavali.
Zadnji stanovnici ostrvo su napustili pre gotovo 90 godina. Hirta, najveće ostrvo arhipelaga, jedini je koji je nekad bio naseljen, a danas je dom grada duhova.
Jedini način za dolazak tamo jeste brodom, a prognoza vam mora biti izrazito naklonjena.
Litice Hirte najveće su od svih ostrva u Ujedinjenom Kraljevstvu, a uzdižu se 427 metara iznad mora. Dokaz da su nekad ovde postojali meštani jeste napušteno selo s 40 kamenih kuća iz sredine 19 .veka, ukopanih metar u zemlju zbog izolacije koja je preko potrebna u oštrim vremenskim uslovima koji ovde prevladavaju. I krovovi su rađeni da budu nepropusni.
Kako je pokoji turista ipak zalutao na ostrvo, vlastima s kopna postalo je neugodno zbog načina života svojih toliko udaljenih sugrađana.
Izgradili su im moderne kuće, onakve kakve su postojale u škotskim gradovima, ali one nisu mogle podneti tamošnje vremenske uslove. Krovovi su prokišnjavali, a i leteli prilikom jačih oluja, a izolacije nije bilo, pa ni topline unutar zidova kuće.
Stanovnici su se vratili u svoje prethodne postojbine. Kako su počeli otkrivati kako izgleda moderniji život, polako su odlučili napustiti ostrvo i zatražili su da se presele u Škotsku.
Danas tamo dolaze volonteri koji rade na očuvanju kuća, a ostrvima upravljaju "The National Trust for Scotland", "Scottish Natural Heritage" i "MoD".
Osim volontera koji povremeno dolaze, na ostrvu je i vojna zgrada, a civilima je pristup zabranjen. Osim Hirte, tu su još ostrva Soay i Boreray, Stac an Armin (ratnička hrid), Stac Lee (siva hrid), Stac Levenish i Dùn (utvrda).
Skup ostrva je 1986. godine upisan na UNESCO-ov popis svetske baštine.
