Zavirite u Aralsko jezero: Nekada "more", danas pustinja kojom vladaju kamile
Aralsko jezero nalazi se na na granici Kazahstana i Uzbekistana i ima površinu od oko 33.800 km². Nekada je bilo i mnogo veće, čak četvro po veličini u svetu, ali se u poslednjih 50 godina konstantno smanjuje. A koliko je nekada bilo ovo jezero govori i činjenica da su ga zvali morem.
Ovo jezero je decenijama bilo izloženo katastrofalnoj politici zaštitne životne sredine, a uništeno je najviše zbog odluke tadašnjeg Sovjetskog Saveza da reke Sir Darja i Amu Darja, koje se ulivaju u jezero, preusmere u pustinju kako bi poboljšali proizvodnju pamuka..
Gradnja irigacionih postrojenja je počela četrdesetih godina. Za 20 godina obala jezera se skratila puna tri metra. Stanovnici okolnih sela morali su da se sele do drugih jezera u Kazahstanu da bi preživeli.
Sada kamile vladaju koritom jezera, a zemlja je prekrivena slanom korom što skoro onemogućava poljoprivredne aktivnosti.
Već početkom devedesetih Aral se podelio na nekoliko malih delova u kojima ima vode, i jedino bi severni deo mogao da bude spašen u saradnji sa susednim Uzbekistanom.
Jednim projektom spašen je severni deo jezera, pa sada ponovo služi kao mesto gde pecaju ljudi iz okolnih gradova i sela. Iako se deo ribara vratio i riblji fond uvećao, stariji stanovnici okolnih sela sa setom se sećaju prošlih vremena.
- Ovo sada nije nikakvo more, veliko jezero je imalo talase i do sedam metara - priča Sagnaj Zurimbetov, starac od 84 godine koji se ribarstvom bavi 56 punih godina.
