"Srbija je srce Balkanskog poluostrva"
"Šanglaj dejli" napisao je članak o Srbiji, osvrnuvši se na istoriju, baštinu i kulturu naše zemlje. Prenosimo vam ga u celosti.
Srbija privlači svojom problematičnom istorijom i očaravajućom poezijom
Srbija je srce Balkanskog poluostrva. Ali krajem osamdesetih i početkom devedesetih je bila pogođena serijom političkih previranja i ratovima, koji su doveli do raspada bivše federacije Jugoslavije.
Ali posle bura i haosa, prevladao je mir. Kako je oružje utihnulo, a region se polako oporavlja, turisti i posetioci hrle nazad.
To je “in” destinacija za mlade ljude širom sveta, koji žele da uživaju u netaknutoj prirodi, ali i u nostalgičnim sećanjima prošlih dana.
Pročitajte još:
* Šta je prema Guglu glavna atrakcija Srbije?
* A pre Beograda na vodi - Beograd iz vazduha
* Evropska metropola: Evo čime je Beograd osvojio Amerikance
Današnja teritorija Srbije je bila pod rimskom vladavinom (kasnije i Vizantijom) oko 600 godina, od prvog veka pre nove ere. Mnogi rimski plemići i državnici su rođeni u ovoj zemlji, uključujući i 17 rimskih imperatora.
Reka Dunav je zaslužna za širenje Rimskog carstva. Njene pritoke, kao što su Sava i Morava, dovele su do razvoja pograničnih tvrđava i gradova, čiji ostaci ukazuju na obim Rimskog carstva i rimske kulture.
Jedno od tih arheoloških nalazišta, Feliks Romulijana, uključeno je 2007. godine na Uneskovu listu svetske baštine. Romulijanu je izgradio car Galerije kako bi obeležio mesto svog rođenja, a mesto je kompleks palata i hramova, koje su imale tri glavne namene – luksuzna vila za cara Galerija, spomenik njegovim delima i mesto u znak poštovanja divne ličnosti njegove majke.
Nekolicina vrednih zlatnih rimskih novčića, pronađenih na tom mestu, pomogli su u određivanju preciznih detalja iz vremena kompleksa. Pilaster careva Dioklecijana, Maksimijana, Galerija, Licinija, Maksimina Tračanina i Konstantina, predstavljaju neke od najspektakularnijih otkrića ovog mesta, čineći ga popularnom turističkom stanicom na tragu rimskih imperatora.
Pored rimskog nasleđa, tu je i vinčanska kultura iz ranijih slojeva srpske civilizacije. U šestom milenijumu pre nove ere, vinčanska kultura je bila poznata i kao “kolevka evropske kulture”. To je prvi put otkriveno na mestu gde se danas nalazi selo Vinča, pre 1.000 godina, samo nekoliko kilometara udaljeno od srpske prestonice, Beograda. Do sada je preko 150 vinčanskih naselja otkriveno na samoj obali Dunava.
