Pomama na Jadranu: Svi ronioci hoće na Titov potonuli brod
Ronioci iz cele Evrope nedeljama čekaju kako bi razgledali brod Vis koji je u maju potopljen u pulskom akvarijumu. Vlasnik je tako stvorio jedinstvenu ronilačku atrakciju na Jadranu.
Italijani, Slovenci, Austrijanci, Nemci i Nizozemci. Ronioci iz cele Evrope dolaze na Kamenjak kraj Pule i istražuju Titov brod Vis.Pro
Brod je potopljen u maju ove godine, a vlasnik Arsen Brajković na to se odlučio kako bi stvorio jedinstvenu ronilačku atrakciju na Jadranu.
- Već je ova turistička sezona bila odlična, a nismo ni stigli da se bavimo marketingom - zadovoljno govori Arsen.
Vis je potopljen na 34 metra dubine, dok je vrh broda na 18 metara, pa je upravo zbog toga pogodan i za ronioce početnike. Titov brod dugačak je 58 metara, a u najširem delu širok je 8,7 metara. Njegovo potapanje bila je kompleksna akcija koja je zahtevala čak i promenu zakonodavstva.
- Koncesija je izdata na 20 godina. Za to je zaslužno jako puno ljudi, od ronilačke zajednice do Ministarstva turizma, posebno bivši ministar Darko Lorencin. Tu je i bogato iskustvo ekipe iz Rijeke predvođene Ferdom Hitrecom, turističke zajednice Rijeke i Istre, delatnici Ministarstva pomorstva... Puno ljudi je učestvovalo kako bismo imali ovu atrakciju - kaže Brajković, i dodaje kako je zanimanje za brod veliko baš zbog toga što turisti znaju da je na njemu plovio Tito.
- Razgledanje spolja i iznutra obavlja se uz pratnju licenciranih ronilačkih centara koji s nama sarađuju, a uz prethodnu rezervaciju na našoj službenoj stranici shipwreck-vis.com - govori vlasnik broda.
Za razgledanje postoji lista čekanja, a Brajković najavljuje kako posetiteljima planira da dodatno pojača doživljaj i to osvetljenjem, podvodnom fotografijom, memorijalnim centrom, a izrađivaće i suvenire koji će ih sećati na jedinstvenu avanturu pod morem.
- Ronioci traže adrenalin - zaključuje na kraju.
Podsetimo, admiralski brod Vis izgrađen je u brodogradilištu “Uljanik” 1956. godine. Bio je zapovedni brod jugoslavenske ratne mornarice do ranih devedesetih godina.
