Norveška poklanja Finskoj planinu za rođendan!
Šta pokloniti za rođendan zemlji koja ima 188.000 jezera? Vratiti joj njenu najveću planinu, naravno.
Norveška vlada je potvrdila da će za stogodišnjicu nezavisnosti Finske sledeće godine razmotriti pomeranje granice, čime bi svojim komšijama poklonila planinski vrh koji bi tako postao najviši vrh u Finskoj.
- Postoji nekoliko formalnih poteškoća i još uvek nisam doneo konačnu odluku. Ali, razmatramo tu mogućnost - kaže norveški premijer, Erna Solberg za NRK, nacionalnu televizijsku stanicu.
"Geofizički govoreći, planina Halti ima dva vrha, jedan finski i jedan norveški", objasnili su na NRK svojim gledaocima. "Ono što se predlaže je da Norveška da finski vrh Finskoj, zato što se on trenutno nalazi u Norveškoj".
- Vrh bi bio "predivan poklon našoj sestrinskoj naciji", rekao je gradonačelnik grada Kefjord, Svein Leiros, koji je sa drugim lokalnim političarima pisao vladi u Oslu kako bi izrazili svoju podršku ovom planu.
- Želimo da pružimo ruku svojim komšijama kojom ćemo se rukovati preko planinskog vrha. Norveške planine ovim ne bi mnogo izgubile - objašnjava gradonačelnik.
Najveći planinski vrh u Norveškoj je moćni Galdhopigen, na 2.469 metra.
Ideja je potekla od penzionisanog geofizičara i vladinog službenika, Bjorna Gira Harsona (76), koji je prošle godine saznao da će Finska slaviti 100 godina nezavisnosti od Rusije u decembru 2017. godine i prisetio se kako je bio zbunjen lokacijom granice kada je leteo iznad planine Halti 1970-ih godina.
Harson je pisao Ministarstvu spoljnih poslova u julu 2015. godine, ističući da bi njihov gest koštao Norvešku jedva primetnih 0,015 kvadratnih metara državne teritorije, a učinila bi Finsku veoma srećnom.
"Granica, ravna linija povučena 1750-ih godina bila je geofizički nelogična, a nije ni fer da najveći vrh Finske nije čak ni pravi vrh", pisao je Harson. Odgovarajući na Harsonov predlog, ministar spoljnih poslova je kazao da, iako ceni njegov predlog, u Članu 1 norveškog Ustava nažalost stoji da je država "slobodna, nezavisna, nedeljiva i neotuđiva teritorija".
Reakcija javnosti je izuzetno pozitivna i u Norveškoj i u Finskoj, sa samo jednom primedbom od strane starosedelačke zajednice Sami, čija stoka slobodno prelazi granice i koji tvrde da zemlja ne treba da pripada nijednoj državi.
