Turisti uništavaju turističke atrakcije
Neki od najpoznatijih spomenika svetske istorijske baštine ozbiljno su ugroženi. Mnogo veći problem od njihove starosti su stotine hiljada turista koji ih godišnje obiđu, vremenski uslovi, ali i nebriga iako se radi o atrakcijama koje bi kao dragulji naših civilizacija trebalo da ostanu netaknute za nove generacije.
Kako većina turističkih atrakcija nije prilagođena broju posetilaca oštećenja su znatno veća što je više ljudi koji ih obilaze. Skrivene pećine antičke Petre tako često služe kao toalet, a mokraća uništava zidove od mekog kamena. Stenama koje lako upijaju vodu škodi i činjenica da je zbog velikog broja turista uništen sastav koji je grad u klancu čuvao od poplava.
Plaže jedinstvene po neobičnom pesku roze ili zelene boje turisti bukvalno pustoče odnoseći čudesna zrnca sa sobom kući kao suvenir. Zbog toga su vlasti zemalja u kojima su rasuti ovi prirodni biseri dozvolile ulazak, ali samo u kupaćem kostimu, a na izlazu turiste čekaju kapije tuševi. Tako su se osigurali da ni jedno zrnce peska ne završi gde mu nije mesto.
Bezobzirni turisti
Turistička gužva ozbiljan je problem i u najpopularnijem južnoameričkom odredištu Maču Pikčuu. Prema podacima peruanskih vlasti, godišnje ga poseti oko 400.000 ljudi. Za sveti grad Inka rizične su i poplave koje izazivaju odrone zemlje, poput onoga početkom godine kada je na ovom delu Anda poginulo sedam turista, a 1.000 ih je ostalo zatočeno nekoliko dana. Kada na lokalitet odjednom dođe previše turista dolazi do uništavanja kamenja koje ponekad predstavlja vredne arheološke ostatake. Nisu retki i fanatični posetioci koji žele da stoje priljubljeni uz svete stene ili njihov delić ponesu kući.
Problem s diranjem stena kulminirao je u britanskom Stounhendžu gde je muškarac koji je tvrdio da je reinkarnacija kralja Artura protestvovao zbog zabrane dodirivanja 4.500 godina starih kamenih blokova. Iako vlasti najstrože brane bliski kontakt s kamenim gromadama, mnogo je pripadnika raznih poganskih grupa koje smatraju da je Stounhendž njihov "živi hram“ u koji bi trebalo da slobodno ulaze. To im je omogućeno samo za vreme letnje i zimske ravnodnevnice, kada im je dozvoljeno da održavaju proslave unutar kruga.
Uticaj lokalnog stanovništva
Uprkos velikom broju posetilaca, indijski Tadž Mahal u dobrom je stanju što se tiče stabilnosti, ali mu problem predstavlja gust saobraćaj u gradu Agri. Velika emisija štetnih gasova dovela je do kiselih kiša koje mogu izazvati eroziju belog mermera kojim je ovaj mauzolej obložen. Iako problem može biti rešen obradom kamena, beli mermer više nikada neće zasijati originalni sjajem.
Piramide u Gizi, barem što se konzervatora tiče, same po sebi nisu problematične, no preti im neposredna blizina grada Kaira. U jednom trenutku egipatska vlada je želela da gradi put koji bi išao tačno kroz arheološki lokalitet drevnih piramida, ali je UNESCO zaustavio projekat. Nepredvidivo širenje egipatske metropole dovelo je do toga da pogledom preko Sfinge vidite gradska naselja, što svakako umanjuje doživljaj.
Skupa obnova
Za razliku od drevnih hramova, Kineski zid zahvaljujući turistima doživljava obnovu, barem na delovima koji su deo turističkih ruta. Očuvani delovi građeni su od kvalitetnog kamena, ali su na nekim mestima za gradnju korišćeni i nekvalitetniji materijali. No, kineska vlada je odlučila da reši problem i zid će se jednog dana najverovatnije razgledati u svojoj istorijskoj dužini.
S oko četiri miliona posetilaca svake godine, istorijski lokaliteti u središtu Rima verovatno su najposećenije starine na svetu. Ljubitelje arheologije uznemirila je vest da je nedavno nekoliko kamenih ploča palo s poznatog Koloseuma, no to nije ništa u poređenju sa svime što se u tom gradu mora raditi kako bi se zaštitili spomenici. Iako će najpoznatiji antički amfiteatar uskoro početi da se uređuje, kriza otežava posao jer za to nedostaje oko 30 miliona američkih dolara. U Firenci i Veneciji, navodno, novca ima još manje.
