Brioni - mesto na kojem niko ne stanuje
Brioni su decenijama u svesti "svih naših naroda i narodnosti" predstavljali sinonim za raj na zemlji. Iako su samo retki žitelji tadašnje Jugoslavije imali priliku da obiđu Brionska ostrva, svi su znali da je tamo prekrasno, jer da nije bilo tako Josip Broz Tito ne bi baš tu provodio od četiri do šest meseci godišnje. Njegova letnja rezidencija je, više od tri decenije, bila na ostrvu Vanga, jednom od 14 Brionskih ostrva, a na Veliki Brion, u Bijelu vilu, dolazio je samo kad je radio ili kad su u poseti bili stranih državnici.
Obični "smrtnici" su stazama, kojima je Tito prolazio, mogli da prošetaju tek u proleće '84 godine, kad su na Veliki Brion počeli da dolaze turisti. Danas mogu da se kreću po celom ostrvu, izuzev u tri rezidencijalne zone, u kojima se nalaze vile Jadranka, Bijela i Brionka. Hotelski gosti, za obilazak ostrva, koriste bicikle i električne automobile.
Bez obzira šta biste odabrali, da biste sve pogledali i to samo na Velikom Brionu, trebalo bi vam nekoliko dana, jer ostrvo ima 274 km prohodnih puteva. Postoji i "ubrzani program" kojim u jednosatnoj turi, električnim vozićem, možete da se provozate po ostrvu.
Na Brionima niko ne stanuje, a zaposleni na posao dolaze brodićem iz Fažane, ribarskog sela koje je bilo naseljeno još u doba starih Rimljana. Fažanu i Veliki Brion deli tri kilometra širok Fažanski kanal, koji je prvi put postao poznat 1379. godine, kada se na njegovom severnom delu odigrala pomorska bitka između flota Venecije i Đenove. Tada je potopljeno pedesetak brodića, koji i dan danas leže na dnu kanala.
Na Velikom Brionu, tokom leta, ima više od hiljadu gostiju dnevno. Na Malom Brionu, koji je od Velikog udaljen samo 150 metara, nalazi se utvrđenje iz austrijskog vremena Brioni Minore, u kojem se tokom leta održavaju predstave pozorišta Radeta Šerbedžije.
Na najsevernijem delu Velikog Briona smešten je safari park, otvoren '78, na površini od 9 hektara. U njemu žive potomci životinja, koje su tu stigle kao pokloni stranih državnika.
Interesantno je da su na ostrvu pronađeni okamenjeni otisci stopala dinosaurusa, koji su ovde živeli pre 120 miliona godina, u doba mezozoika. Njihove stope su nađene na više lokacija, a jedan mali otisak nalazi se i na samom pristaništu.
Po Velikom Brionu se slobodno kreće plemenita divljač, a do pre petnaestak godina postojao je i zoološki vrt, u kojem je bilo i divljih životinja. U vodama oko Briona živi najveća školjka ovog dela Jadrana - periska. U dubinama raste čak do jednog metra, a često se u njenoj unutrašnjosti nalazi biser. Međutim, ne sme se vaditi iz mora, jer je zakonom zaštićena.
Na ostrvu uspeva preko 680 vrsta rastinja, a najveću pažnju, nesumnjivo, zaslužuje maslina stara više od 1.700 godina. I danas daje plodove, tako da se od nje svake godine dobije između 5 i 10 litara maslinovog ulja.
Hedonizam na Brionima i pre Tita
Iako je Tito bio najpoznatiji, sigurno je da nije bio prvi brionski hedonista. Početkom dvadestog veka, ovo ostvo je doživelo turistički procvat, a na njemu se okupljala elita tadašnje aristokratije. Za to je bio zaslužan bečki industrijalac Kupelvizer, koji ga je kupio 1893. godine. Tada je bilo u veoma lošem stanju, ali - već 1910. je napravljeno tenisko igralište, 1913. je zatvoreni zimski bazen sa toplom morskom vodom, tada jedinstven na Jadranu, a na ostrvu je postojala i kockarnica. Veliko golf igralište je uređeno 1922, a dve godine kasnije se otvara polo klub. Golf igralište je bilo jedno od, tada, najvećih u Evropi, a nekoliko godina kasnije, u ovom prestižnom sportu, moglo se uživati i noću, pod reflektorima. |
