Da li govorite "ptičji jezik"? Probajte, možda vam se svidi!
Otkad je sveta i veka, ljudi imaju potrebu da prenose poruke na daljinu. Tako su duž Kineskog zida postojale lomače, koje se pale kako bi se poslalo obaveštenje da je neki deo zida napadnut. Indijanci su imali dimne signale, ali ništa ne može da se poredi sa jezikom koji su smislili stanovnici jednog sela u Turskoj!
Selo po imenu Kuškoj (što na turskom znači "Selo ptica") nalazi se u neprohodnim planinama Trapezunta, nedelako od Crnog mora. To je ono što se naziva selo razbijenog tipa, kada vam je najbrži način da stignete do komšije tako što se skljokate niz ledinu.
Tako su se dobri ljudi Kuškoja dugo sporazumevali tradicionalnom "E-hej“ tehnikom, dok im jednog dana nije sinulo - zvižduk se dalje čuje, a manje grebe grlo! Uostalom, tako se i ptice sporazumevaju, pa im ništa ne fali. Na kraju krajeva, Kuškoj je Selo ptica, prenosi magazin "Putovanja za dvoje".
U početku su zvižduci nosili osnovne poruke poput "neko dolazi" ili "upomoć", a ubrzo su počele da se prave i pojedine reči, prvo za jednostavniju, a kasnije i za sve kompleksniju komunikaciju.
Tokom 400 godina života ovog jezika pojedinačni zvižduci su postali slogovi koji se sklapaju u reči, a ljudi su sa elementarnog pitanja "ti doći" prešli na "spremam čaj, ajd' navrati, ponesi papuče što sam ih zaboravio juče i pozdravi porodicu".
Naravno, i ovaj sistem komunikacije ima svoja ograničenja, pa je tako domet samo kilometar. Ipak, kada je nešto bitno u pitanju, možete dobiti i nekog ko je na drugoj strani planine. Sve što treba je nekoliko glasnika usput, koji će preneti poruku.
Od 1986, kada je struja stigla u ovaj kraj, počela je veća upotreba telefona, a pojavom mobilnih ptičiji jezik je počeo da izumire.
Međutim, stanovnici Kuškoja se ne predaju, pa svake godine organizuju festival na kom promovišu svoj jezik. Tokom festivala odražava se i takmičenje u zviždanju, a zadatak takmičara je da komunicira sa sudijama koje se nalaze na drugoj strani planine.
