Lazarovi putopisi - Indija (1): Varanasi, grad sa 5.000 godina istorije
Nakon što sam proveo mesec dana u Nepalu, pomalo već priviknut na sve što mi je na samom početku bilo novo i neobično, otišao sam u Indiju. Prvo mesto koje sam posetio u Indiji bio je Varanasi.
Slučajno ili ne, ali u narednim godinama Varanasi će postati važan energetski centar za mene i moj rad. Varanasi je veliki grad, od oko četiri miliona stanovnika i jedan je od najstarijih gradova na svetu. Grad sa pet hiljada godina pisane istorije, ali se zna da postoji mnogo duže.
Kaši, Benares ili Varanasi, kako se sve zvao kroz istoriju, sveti je grad. Grad velikog boga Šive iz čije kose izvire reka boginja Ganga na čijim obalama se nalazi grad. Svako veče se u Varanasiju na obalama Ganga može videti spektakularni ritual molitve posvećene upravo njoj, boginji Gangi koja daje život.
Moj prvi boravak u Varanasiju je trajao samo nekoliko dana. Sem predivnog izlaska sunca na reci Gang, koji posmatrača ostavlja bez reči, nisam puno toga video.
Međutim, 4 godine kasnije sam se vratio u Varanasi, a potom sam 7 godina za redom odlazio u bolnicu za lepru pokraj Varanasija na stručno usavršavanje, o čemu pišem u knjizi JA ili ja, ko sam ja? tako da sam Varanasi upoznao veoma dobro.
Kada sam drugi put došao u Varanasi bio sam u potrazi za mestom na kom gori viševekovna vatra. Nisam znao gde se to mesto nalazi, ali nakon raspitivanja saznao sam da je u pitanju Baba Kinaram ašram. Spomenuta vatra je zapaljena u osamnaestom veku nakon što je osnivač ašrama, baba Kinaram, umro u sto pedeset i prvoj godini.
On je bio jedan od velikih svetaca koji su živeli u Varanasiju. Vatra je zapaljena kad je on umro i od tada se održava u kontinuitetu i to samo drvima koja se donose sa Manikarnika gata na kojem se spaljuju mrtvi.
