Moskovsko podzemlje: Grad ispod grada
Glavni grad Rusije je nadaleko poznata i popularna destinacija turista koji dolaze iz raznih delova sveta kako bi uživali u lepotama Moskve, međutim, neki njegovi delovi su tek odskora skinuli veo tajne sa sebe i postali dostupni javnosti.
Muzej Hladnog rata u Bunkeru 42
Bunker 42 nalazi se u blizini stanice metroa "Taganska", a izgrađen je 1950-ih godina u vreme Hladnog rata. Njegov ulaz je zaštićen betonskom pločom debljine 6 metara, skrivenom iza lažne kuće iz 19. veka. Nalazi se na dubini od 65 metara, a visok je kao zgrada od 17 spratova.
U vreme kada se Sovjetski savez pripremao za Treći svetski rat, nikome nije bilo ni na kraj pameti da ispod jedne obične male zgrade u neuglednoj moskovsoj ulici leži komandni punkt strateške avijacije, skriven u podzemnom skloništu. Ovaj kompleks se prostire na više od 7.000 kvadratnih metara i sastoji se od 4 sistema tunela.
U Bunkeru 42 je 2006. godine otvoren interaktivni Muzej Hladnog rata, u kojem posetioci imaju priliku da isprobaju sovjetsku uniformu i dodirnu oružje iz tog vremena, kao i da u šlemovima i zaštitinim odelima prošetaju ovim nekada tajnim tunelima, da zakorače u svet rata, oprobaju se u ulozi veziste ili lansiraju nuklearne bojeve glave pritiskom na čuveno "crveno dugme".
Takozvani "bunker Josifa Staljina" nalazi se nedaleko od stanice metroa "Izmajlovska", sagrađen 1930-ih godina s namerom da bude rezervni komandni centar Vrhovnog komandanta Sovjetskog saveza. Tunel dug 17 kilometara povezuje ovaj bunker sa zemljom, a Staljin je u ovom bunkeru boravio krajem novembra i početkom decembra 1941. godine, gde je doneo odluku da Moskva ne sme da se napusti i da po svaku cenu mora da se brani.
Od 1996. godine, Staljinov bunker je pretvoren u muzej i otvoren za javnost. Ovaj objekat je vrlo mali - u njemu se nalaze samo najneophodnije prostorije, kao što su sala za sednice, radni kabinet, sobe za odmor, kabinet generalštaba, prostorije za obezbeđenje i trpezarija.
Negljina je leva pritoka reke Moskve, duga 7 i po kilometara, i specifična je po tome što izvire na površini, u rejonu Marjina rošča, zatim kao ponornica protiče ispod centra grada, pa ponovo izvire kod Aleksandrovskog parka i uliva se u reku Moskvu kroz širok kameni otvor na obali koji se vidi sa Velikog kamenog mosta.
Skoro celim svojim tokom Negljinka protiče kroz uzak kameni tunel nalik na cev. Početkom 19. veka njen tok je kanalisan kolektorom. Jedna privatna kompanija organizuje obilaske dela podzemnog toka Negljinke. Međutim, dešava se da se dogovoreni obilasci u poslednjem trenutku odlažu zbog kiše, jer tada poraste nivo vode u reci.
Gradskim pejzažom Moskve dominira sedam oblakodera - "Staljinovih sestara" - čuvenih simbola sovjetske moći. Međutim, ova zdanja su samo "vrh ledenog brega": ispod njih, kao i ispod većine drugih zgrada u Moskvi, nalazi se čitav podzemni grad.
Sjanovski kamenolomi se nalaze u Podmoskovlju, nedaleko od sela Starosjanovo. Iz ovih kamenoloma potiče krečnjak koji je u prošlosti korišćen za izgradnju tvrđava i hramova "belokamene" Moskve. Ovi kamenolomi su otvoreni u 17. veku. U sovjetskom periodu se kamen iz ovih kamenoloma koristio za ojačavanje pista za poletanje, tokom Drugog svetskog rata tu je bila smeštena vojna bolnica, a posle rata seizmološka stanica.
Ulazi u Sjanovske kamenolome su zatvoreni 1974. U to vreme sistem podzemnih prolaza bio je dug preko 90 kilometara. Grupa entuzijasta je 3. jula 1988. ponovo otkopala i otvorila jedan od ulaza u Sjanovske kamenolome, koji je, zahvaljujući mještanima iz okoline i stalnim posjetiocima, renoviran 2007. godine.
Tuneli Sjanovskih kamenoloma nalaze se na dubini od 25 do trideset metara, a njihova visina varira između 0,4 i 3 i po metra. Temperatura u kamenolomima se kreće od 7 do 10°C.
