Čudo prirode ili drevna Šambala na severu Rusije
Na severozapadu Rusije je otkrivena pojava koja liči na ruševine drevne opservatorije i tajanstvene petroglife. Mnogi istraživači smatraju da su to ostaci drevne Hiperboreje, tajanstvene zemlje nalik na Šambalu ili Atlantidu, dok naučnici tvrde da su ruševine nastale prirodnim putem i da nisu delo ljudskih ruku.
Sejdozero je jedno od najtajanstvenijih jezera na severozapadu Rusije. Okruženo planinama, skriveno je u samom srcu Kolskog poluostrva. Njegov naziv na jeziku starosedelaca Laponaca znači "Sveto jezero". Oni ga poštuju kao posebno mesto koje se sme posetiti samo ako je potrebno uspostaviti vezu sa "velikim duhom", tražiti savet ili zaštitu.
Istina je da će se retko ko odlučiti da poseti Sejdozero iz čiste radoznalosti, jer put do njega vodi kroz mračnu klisuru i preko opasnog planinskog prevoja.
Čak i danas turisti osećaju strahopoštovanje prema ovom jezeru. Za njega je vezano stotine priča o neobičnim, misterioznim pojavama i posebnoj, umirujućoj atmosferi. Sejdozero čuva Kujva - džinovska ljudska figura koja se vidi na steni iznad jezera. Njeno tačno poreklo još uvek nije utvrđeno. Legende Laponaca kažu da su zlog diva kaznili bogovi, pogodili ga munjom i pretvorili u stenu. Mnogi istraživači, skloni mistici, smatraju da su upravo na ovom mestu sačuvani tragovi Hiperboreje, mitske civilizacije nalik na Šambalu i Atlantidu, koja se spominje u starogrčkim tekstovima.
Prostor iz grčkih mitova
U starogrčkim legendama se navodi da je zemlju Hiperborejaca, naroda koji je bio blizak bogovima i koji je posedovao tajna znanja, često posećivao sam Apolon, otelovljenje Sunca. Pristalice ove teorije potvrdu traže u jezičkim analogijama.
- Naše poluostrvo se naziva "Kolsko". Taj naziv je sličan imenu slovenskog boga sunca Koljade, a "Hiperboreja" u prevodu sa starogrčkog znači "iza severnog vetra" - navodi Valentina Šaripova, predsednica uprave murmanske građanske organizacije "Hiperboreja".
Turisti i istraživači misterioznih fenomena na području Sejdozera često pronalaze kamenje neobično pravilnog oblika, nalik na delove ruševina nekih drevnih građevina. - Nedavno su otkriveni ostaci opservatorije: kamenje sa izdubljenim žlebovima koji su usmereni tačno prema Severnjači. A na mnogim stenama su upisani drevni slovni znaci ili rune - kaže Šaripova.
Na Kolskom poluostrvu su otkriveni i drugi nalazi koji iznenađuju istraživače. Još početkom prošlog veka naučnik Aleksandar Barčenko je na području Sejdozera pronašao ulaz u "podzemni svet". Podaci njegove ekspedicije su sklonjeni od javnosti, ulaz u pećinu više niko nije video, a Barčenko je streljan. Danas je njegova istraživanja nastavila ruska organizacija civilnog društva "Kosmopoisk". Članovi ekspedicije su takođe otkrili nekoliko pećina, ali zasad samo najobičnijih.
Rukovodilac te organizacije, ruski istraživač anomalnih pojava Vadim Černobrov tvrdi da je spreman za najrazličitija otkrića.
- Što se tiče drevnih gradova, smatram da, ako budu nađene građevine, onda će to biti pod zemljom ili pod vodom. Nadam se da će se ispostaviti da su neke legende istinite - kaže Černobrov.
Eksperimenti geologa
Naučnici se samo dobronamerno smeškaju posmatrajući entuzijazam sa kojim neki ljudi na ruskom severu traže tajanstvenu zemlju. Zanimljiva legenda privlači turiste u region, što znači i da donosi prihode.
Na krajnjem severozapadu Rusije, na Kolskom poluostrvu, putnici mogu da naiđu na velike kamene lavirinte, stare najmanje 4.000 godina. Najprihvaćenije naučno objašnjenje glasi da su šare kružnog oblika služile kao putokazi u carstvo mrtvih. Ali ima i onih koji žele da dokažu drugačije hipoteze, naprimer da su lavirinti bili svojevrsni dovitljivo konstruisani svetionici.
- Nedavno smo imali neobičan slučaj - priseća se direktor geološkog instituta Kolskog naučnog centra, profesor Jurij Vojtehovski.
- Zaposleni u ovdašnjem rudarsko-prerađivačkom kombinatu ispitivali su novu bušilicu iz Finske. U kamenju su izbušili nekoliko rupa, a ljudi koji tragaju za Hiperborejom pomislili su da je to drevno ’rupičavo’ pismo, u kojem se smisao prenosi pomoću dubine rupa. Ti čudaci su par godina dizali prašinu oko pomenutih rupa, dok im neko nije objasnio o čemu se zapravo radi. Ali ovakvi primeri ništa ne menjaju u njihovom pristupu - kaže Vojtehovski.
Prema rečima naučnika, pojava kamenja pravilnog oblika i "crteža" na stenama objašnjava se osobinama ovdašnjih stena. Stena takvog sastava raspada se po određenim linijama u zavisnosti od toga kako je formirana. Tako nastaju ploče i blokovi, koje neki ljudi doživljavaju kao ostatke drevne opservatorije. Osim toga, u kamenu se pod različitim uticajima obrazuju pukotine koje su ponekad veoma egzotičnog oblika.
- Jednom sam napravio mali eksperiment - kaže Vojtehovski. - Otišao sam u planine i fotografisao jednu veoma složenu mrežu pukotina u steni. Zatim sam u tom uzorku pronašao sve rune skandinavskog pisma!
Postoje sanjari koji veruju u zemlju večite sreće, i oni se ne mogu razuveriti ovakvim argumentima. Za njih Hiperboreja postoji, ako ne kao realno mesto, onda barem kao zemlja duha - Šambala, koja se ne može pronaći u materijalnom svetu.
