Danas raj za turiste, nekada mesto gde su Rimljani progonili grešne žene
Pontinska ostrva danas su elitno mesto za odmor koje posećuju slavne ličnosti i pripadnici današnje aristokratije. Ali, nije oduvek bilo tako. Umesto šljaštećih butika, bogatog noćnog života i elegantnih barova krcatih preplanulim lepoticama svih godina u potrazi za romansom, ovo mesto nekada bilo je vezano prevashodno za ljudsku patnju.
- Pontinska ostrva danas su raj za pripadnice lepšeg pola, one ovde dolaze da flertuju i uživaju u žurkama. Ali nekada davno, ako bi vaš suprug hteo da vas se otarasi, poslao bi vas na ovo mesto i to bi bio vaš kraj. Nažalost, vremena su se promenila - danas svojoj bivšoj ženi moram da plaćam alimentaciju - našalio se Antonio Santomauro, menadžer odmarališta “Parata Grande”.
Istina, žene nisu bile jedine koje su zatvarane na ovom ostrvu, ali su se svakako suočavale sa najtežom sudbinom.
Revolucionari, anarhisti, anti-rojalisti, banditi i kriminalci svih vrsta - svi oni dovoženi su brodovima na ovo stenovito mesto sve do 60ih godina prošlog veka, nedugo nakon što je Musolini tu proterao svoje političke protivnike.
Nazvane “Biseri Tirenskog mora”, ova vulkanska ostrva jedna su od najlepših na Mediteranu - stene žućkasto-crvenkastih nijanski podsećaju na one na Marsu, puprpurno-plave pećine očaravaju svojim bojama, dok plaže, koje predstavljaju pravi raj za ronioce i koje izgledaju kao da još uvek traje doba Jure, zapljuskuje kristalno čista voda.
Piktoreskna ribarska sela predstavljaju pravi vatromet žute, purpurne, crvene, zele i plave boje. Antičke pećine prepliću se sa antičkim rimskim lukama i kolonijalnim vilama stanovnika koje su ovde poslali burbonski kraljevi u 18. veku.
Prva stanica je Ventotene, parče zemlje dugo 2 kilometra u obliku guštera koje su antički Rimljani nazivali Pandataria.
Vila danas predstavlja arheološko čudo na otvorenom koje sadrži izuzetno očuvane mozaike i carske odaje pune amfora. Nalazi se na vrhu litice Punta Eolo čiji fascinantan pogled doseže sve do Vezuva.
Prva zatočenica
Njegova prva zatočenica bila je Julija, jedina ćerka Oktavijana Avgusta, koji ju je ovde proterao kada je otkrio da je spavala sa brojnim uticajnim ljudima van braka. Na Avgustovu odluku uticao je njen treću suprug, Tiberije, koji više nije mogao da toleriše njeno razvratno ponašanje.
Trideset godina kasnije, na isto mesto dospela je Julijina ćerka Agripina Starija čiji je suprug otrovan, a ona izgubila razum. Opsednuta osvetom, prebačena je na ostrvo opet po nalogu Tiberija. Agripina je jedna od prvih žrtava anoreksije u istoriji - nakon tri godine zatočeništva, umrla je od gladi.
Kako bi se oženio okrutnom Popejom Sabinom, car Neron, Agripinin unuk, proterao je ovde svoju suprugu Oktaviju pod lažnom optužbom za preljubu sa gladijatorom, gde je i ubijena.
Julijina ćerka i Neronova majka, Agripina Mlađa, odvedena je sa sestrom Livilom na ostrvo Ponciju (danas Ponca). Uprkos incestu sa Kaligulom (Gaj Julije Cezar Germanik), njih dve skovale su zaveru protiv njega, zbog čega su kažnjene.
Agripina, koja je čak i tokom zatočeništva davala naređenja, maltretirala zatvorenike i trudila se da pojede svaki mogući obrok, nakon smrti svojeg brata vratila se u Rim i postala jedna od najmoćnijih žena udavši se za cara Klaudija. Ona je zatim otrovala svojeg supruga kako bi na presto došao njen sin.
O zavodljivoj moći žena koje su naseljavale ove atole pevao je čak i Homer.
- Da li ste znali da se upravo na Poncu vratio Odisej nakon propasti Troje, kada ga je čarobnica Kirka učinila svojim ljubavnim robom? A da je Ventotene mesto gde je grčki heroj morao da zapuši uši kako ga ne bi očarala pesma sirena? - pita Silverio Kapone, lokalni istoričar.
Ribari i danas prenose legende prema kojima se u ribarske mreže često zapliće veoma čudna riba, a mornare koji se dave spašava prelepa žena.
