Tajne pravog zamka Uspavane lepotice
Nojšvanštajn je najpoznatiji nemački dvorac, što treba da zahvali i Voltu Dizniju koji ga je upotrebio za logo svoje kompanije koji se nalazi na špici svih Diznijevih crtaća. Upravo taj bavarski zamak postao je u Diznijevom svetu mašte i dom Uspavane lepotice.
Dvorac Nojšvanštajn osmislio je bavarski kralj Ludvig II, koji je imao bujnu maštu, što otkrivaju i tajne Nojšvajnštajna, koji sve koji ga posete odvodi u svet bajki. Deo magije koju poseduje je i u lokaciji, pošto se nalazi na brdu koje gleda na selo Hohenšvangau i Alpe, a taj pogled oduzima dah. Međutim, nije samo u tome čar poznatog zamka koji je sagrađen u XIX veku, već je priča mnogo zanimljivija.
Ukus koji je kraj imao nije bio nimalo jeftin, pa je do 1885. godine samo 15 od 200 soba bilo završeno, a Ludvigov dug je tada iznosio 14 miliona nemačkih maraka, što bi danas bilo oko osam miliona dolara. Godinu dana kasnije, nemačka vlada je Ludviga II proglasila neuračunljivim i svrgla ga sa trona, pošto nije bio sposoban da vlada.
Dan posle svrgavanja ekscentrični kralj je preminuo pod misterioznim okolnostima, pošto se udavio u plićaku jezera Štarnberg, iako se znalo da je odličan i iskusan plivač. Psihijatar koji je dao dijagnozu zbog koje je svrgnut sa vlasti takođe je nedugo zatim ubijen.
Uprkos smrti kralja, radovi na zamku nisu stali. Iako je Nojšvajnštajn bio veliki finansijski teret za Ludviga, dvorac je otvoren za posetioce samo sedam nedelja posle njegove smrti i bio je unosan izvor prihoda za Vitelsbahove, tadašnje vladare Bavarske, koji se na njihovu žalost nisu dugo zadržali na tronu.
Prvobitna zamisao kralja Ludviga II bila je da Nojšvajnštajn bude mesto na koje će pobeći kada mu treba mir. Međutim, skoro vek i po kasnije, njegovo utočište godišnje poseti 1,3 miliona ljudi.
Zanimljivo, da biste dobili najbolji pogled na zamak morate da ga napustite, i ne samo njega, već i samo brdo na kojem se nalazi. Najbolju poziciju za pogled ka Nojšvajnštajnu možete da nađete na Marijebriku – mostu koji povezuje dva brda naspram dvorca, koji se nalazi iznad potoka. Do mosta može da se dođe samo peške, a šetnja traje oko 30 minuta. Drugačiju perspektivu možete da dobijete ako nastavite put preko mosta, ali pre odlaska se raspitajte da li je pristup moguć. U ovom trenutku nije jer je most zatvoren zbog renoviranja, a staza zbog odrona.
U sam zamak možete da uđete samo u okviru grupe sa vodičem, a obilazak traje 30 minuta. Vrlo lako može da se desi da ćete pomisliti da vas neko požuruje i da je sve skučeno jer može da se desi da u grupi bude i po 60 turista, ali je to jedina opcija. Karta košta 12 evra, a važno je znati da fotografisanje unutar zdanja nije dozvoljeno, ni profesionalnim aparatima, ni telefonima.
Da biste se popeli do zamka nije vam potrebno ništa osim dobre volje da pešačite uzbrdo, ali je put veoma zanimljiv. Ako želite da obiđete i unutrašnjost, najbolje je da karte rezervišete ranije, jer u suprotnom može da se desi da čekate nekoliko sati ili da su čak sve karte rasprodate.
Loša strana toga je što ćete morati da izaberete kada tačno želite da idete u obilazak, pa da u put do zamka uračunate koliko vam treba do Hohenšvangaua i 30-minutnu šetnju do Nojšvanštajna.
Ako ste se već odlučili da posetite Nojšvanštajn, znajte da u gradu postoje još tri zamka – Hohenšvangau, Linderhof i Herenkimze. Hoenšvangau se nalazi vrlo blizu Nojšvajnštajna, a druga dva je osmislio kralj Ludvig II i oba oslikavaju njegovu bujnu maštu, posebno Herenhimze, koji je građen na ugledu na Versaj i koštao je više nego Nojšvajnštajn i Linderhof zajedno.
Svakako, ako se odlučite da posetite Nojšvajnštajn, dobićete savršenu priliku da se osećate kao u bajci, a to se ne dešava svaki dan, priznaćete.
Za kralja Ludviga II može da se kaže da je bio kreativan, čak i ekcentričan, a mnogi bi rekli i lud. Prema legendi, svojoj guvernanti je jednom prilikom rekao: "Želim da ostanem večna misterija samom sebi, ali i drugima". Kao dete je imao bujnu maštu, a kada je malo porastao, postao je veliki ljubitelj nemačkog kompozitora Riharda Vagnera pa je osmislio svoj festival opere.
Voleo je da živi noću, pa je obučen u razne kostime odlazio u jahanje po brdima i predstavljao se kao Parsifal, vitez koji je pronašao Sveti gral. Osmislio je svoj svet fantazije, a dvorac Nojšvanštajn je predstavljao upravo to. Zamak predstavlja mešavinu rimskog, gotskog i vizantijskog stila, koji su sjedinjeni u jedno, što Nojšvajnštajn čini jedinstvenim.
