Znate li za "kamenu šumu" nad Mataruškom Banjom?
"Kamena šuma" kod Mataruške Banje, sa naslagama i ostacima kalcifikovanog drveta iz vremena paleolita, ali i starijih od milion godina, jedan je od desetak sličnih fenomena u celom svetu, ali pored toga što je nepoznata stanovnicima Srbije i nije pretvorena u turističku atrakciju, potpuno je nezaštićena i propada.
Miroslav Pavlović, osnivač Ekološkog pokreta "Ibar" iz Kraljeva, koje se godinama bori da "Kamena šuma" dobije mesto na ekološkoj i turističkoj mapi Srbije, kaže da je to jedinstveni prirodni fenomen.
- Lojanik, brdo iznad Mataruške Banje, verovatno je nastalo pre million godina u nekakvoj vulkanskoj aktivnosti. Tada se dogodilo da je drvo postalo kamen. Lojanik je jedno od sedam zaštićenih područja na teritoriji Kraljeva, zato se i zalažemo da on dobije status rezervata prirode - priča Pavlović.
Studija više stručnjaka koji se "kamenom šumom" bave još od ranih sedamdesetih, kažu da je "kameno drvo" iznad Mataruške Banje nastalo prolaskom mineralnih voda kroz naslage vulkanskog pepela, što je tokom hiljada godina dovelo do toga da se nekada živi organizam doslovce pretvori u materiju tvrđu i od kamena.
- Ljudi iz ovog kraja su vadili kamene delove šume i od njih pravili bruseve, a meštani kažu da, kada se kosa naoštri ovim kamenom, moguće je kositi travu pola dana, a da se ona ne istupi. Pojedine porodice su i zarađivale na pravljenju i prodaji bruseva po celoj Srbiji pa čak Bosni - priča Pavlović.
Kameno drvo samo po sebi deluje fascinantno, teško je kao granit, a pritom ima sva svojstva najobičnijeg komada drveta, na njemu su vidljivi godovi, središte biljke, svi kanali koji su hranili stablo.
Sve doslovce okovano i sačuvano u vremenu, zahvaljujući pre svega silicijumu koga ima dosta u mineralnim vodama koje su zaslužne za kalcifikaciju.
"Kamena šuma" nad kojom je u međuvremenu narasla crnogorica i listopadna šuma, zaštićena je odlukom Skupštine Kraljeva još sedamdesetih godina, ali je njeno stanje danas u najmanju ruku katastrofalno.
- Kada na Zapadu neki lokalitet proglasite da je zaštićen, onda je to stvarno tako. Ovde to nije slučaj, ali ipak ponavljam da su nam ovakve stvari vrlo potrebne, ne samo za nauku, jer je ovo neprocenjivo blago za buduće naučnike - naglašava Pavlović.
