Crni turizam: Mesta gde su ljudi patili
Reklo bi se da je ponestalo lepih plaža i pejzaža koji oduzimaju dah, drevnih gradova i civilizacija koje treba otkriti, dalekih ukusa i mirisa što omamljuju, jer u svetu trenutno cveta "crni turizam“. "Crni turisti“ uživaju u tome da skrenu sa zacrtane rute kako bi posetili mesto na kojem je stradalo ili patilo mnogo ljudi, a sve češće to im je i jedini razlog zbog kojeg kreću na put.
Pobornici takvih putovanja odbacuju kritike da se radi o neobičnom obliku voajerizma ili kratkom uvrnutom trendu i upozoravaju da se na mestima katastrofe može mnogo toga naučiti, kako bi se ublažile posledice prirodnih katastrofa ili izbegle one izazvane ljudskom glupošću.
Ovo je pregled najpopularnijih crnih destinacija, a u izbor nisu ušla mesta masovnih ratnih zločina, poput logora smrti iz Drugog svetskog rata.
Černobilj, Ukrajina
Kombinacija lošeg projekta i greške dovela je 1986. do eksplozije nuklearne elektrane u Černobilju iz koje je iscurilo 400 puta više štetnih radioaktivnih čestica nego u atomskom bombardovanju Hirošime. Više od 600.000 ljudi bilo je ozračeno, a tačan broj žrtava koje su proteklih godina umirale od posledica zračenja od raka i ostalih bolesti još nije utvrđen.
Fatalni reaktor se i dalje nalazi na mestu nesreće, međutim glavna turistička atrakcija postao je pet kilometara udaljen grad duhova Pripjat. Budući da kratko izlaganje još prisutnoj radijaciji nije smrtonosno, ovo mesto je "idealno“ za kraće, jednodnevne izlete koji uključuju razgledanje "reaktora 4“ i napuštenih gradskih ulica.
Đavolje ostrvo, Francuska Gvajana
Skoro ceo jedan vek na ovom malom ostrvu u Atlantiku bio je smešten surov zatvorski kompleks. Priču o njemu je najbolje ilustrovati poređenjem sa današnjim Gvantanamom. Deportovanim zatvorenicima, među kojima je bilo i političkih protivnika, beg je retko padao na pamet, uglavnom zbog straha da ih žive ne pojedu pirane, ali i odmazde brutalnih stražara.
Nekadašnji zatvor iz pakla postao je ugodno mesto za turističke obilaske koje najčešće posećuju putnici s velikih prekookeanskih kruzera. Ako želite da prenoćite u bivšoj zatvorskoj koloniji, na raspolaganju vam je i hotel. Za očekivati je da će mesto nastaviti da se razvija kao egzotični atlantski raj
Tuneli Cu Či, Vijetnam
Oko šezdesetak kilometara severozapadno od najvećeg vijetnamskog grada Ho Ši Mina nalazi se kompleks tunela ili, bolje rečeno, podzemni grad u kojem je tokom rata s Amerikancima živelo i umiralo na hiljade vijetnamskih civila i vojnika. Mnoge smrti bile su izazvane prekomernim američkim bombardovanjima kojima je "čišćen teren“.
Delovi tunela otvoreni su za zapadne posetioce, a prate ih lokalni vodiči. Vodiči su često obučeni u specifične "pidžame“ nalik na odeću pripadnika Vietkonga iz vremena sukoba, a da bi doživljaj bio potpun, mogu se organizovati ispaljivanja rafala iz najpoznatije istočnoblokovske puške svih vremena, ruskog kalašnjikova.
Nju Orleans, SAD
Gradska četvrt pod nazivom Lower Ninth Ward najteže je oštećen deo Nju Orleansa u razornom uraganu Katrina koji je pogodio Ameriku 2005. godine. Kuće njegovih stanovnika nisu bile poplavljene, već doslovno isprane bujicom vode i blata. Uprkos tome, mnogi autobusi dovode znatiželjnike u razgledanje, a vozači se ne zaustavljaju i dozvoljavaju tek poglede kroz prozor. Zaslugom fondacije koju je pokrenuo Bred Pit, u naselju se obnavljaju sve uništene kuće, tako da nije ostalo još mnogo vremena da se "uživa“ u ovim prizorima.
Slam Daravi Mumbai, Indija
Najveće sirotinjsko naselje u Aziji je mesto gde je snimljen film "Milioner iz blata“, a onima koji ga nisu gledali treba pojasniti da se radi o "divljem“ kvartu gde kanalizacija teče ulicama i ljudi žive na tonama smeća (nešto poput beogradskog "karton sitija“ samo mnogo većih dimenzija).
Za "strane posetioce“ se organizuju pešačke ture kako bi mogli da razgledaju siromašne Indijce koji rade u kancelarijama veličine telefonske govornice, od kojih su manje jedino "kuće“ u kojima spavaju. Uprkos očajnoj situaciji, Daravi je mesto gde je zbog indijskog ekonomskog buma otvoren niz firmi pa, prema nekim procenama, ova četvrt godišnje zaradi više od 600 milona dolara. Osim toga, agencije koje organizuju obilazak doniraju 80 odsto svoje zarade za siromašne građane Mumbaija koji s predgrađima ima gotovo 20 miliona stanovnika.
