Mesta koja ne treba nikad posetiti

U svakoj zemlji i svakom gradu, bez obzira na to koliko bili atraktivne turističke destinacije, postoje mesta na koja ne bi trebalo da idete. To su uglavnom sirotinjske četvrti, često romska naselja, gde nije preporučljivo dolaziti s fotoaparatom i novčanikom.

U većini zgrada nema vode, a đubre se baca sa prozora: Stolipinovo

 

U Kairu postoji čitav omanji grad na groblju koji je poneo neslavno ime Grad mrtvih. Ovde su se sedamdesetih doselile izbeglice, koje su u starim katakombama napravile sebi domove, pa se između kupola i nadgrobnih spomenika decenijama vijori veš. Pretpostavlja se da tamo živi milion ljudi, ali niko se ne usuđuje da uđe i prebroji ih. Turisti groblje mogu videti samo iz autobusa, a za svaki slučaj opasano je visokim zidom.

1. STOLIPINOVO, PLOVDIV
Pazi, leti đubre

Stolipinovo je kvart u bugarskom gradu Plovdivu u kojem uglavnom živi romska populacija. Sa 20.000 stanovnika to je najgušće naseljeno romsko naselje na Balkanu. Od kraja socijalističkog razdoblja 1989. godine nije bilo nikakvih ulaganja u infrastrukturu, što je dovelo do ozbiljnih problema sa strujom i vodom, kanalizacijom i odlaganjem otpada.

Zbog nagomilanih dugova za struju i vodu, koji su 2002. nadmašili 3.000.000 evra, celo naselje je isključeno, što je izazvalo pravi ustanak. I dan-danas struja se isporučuje samo noću, a električni stubovi su visoki nekoliko metara da bi sprečili krađu. U većini zgrada nema vode, a đubre se baca sa prozora. U leto 2006. izbila je epidemija žutice zbog prljavštine, pa su vlasti vakcinisale celo naselje.

Često su naoružani kalašnjikovima i obračunavaju se na ulici.

3. GOLjANOVO, MOSKVA

Naoružani emigranti

Goljanovo je industrijsko predgrađe glavnog grada Rusije još zarobljeno u komunističkoj epohi. Iako u Rusiji takvih mesta ima puno, ovde se svakodnevno desi na desetine pljački. Privremeni kamp za ilegalne imigrante otvoren je u Goljanovu avgusta 2013. godine. U njemu je napravljeno nekoliko desetina baraka, nekoliko toaleta i otvorena kuhinja. U kampu se imigranti kupaju crevom na ulici i nema električnih utičnica. Ovde se nalazi oko 600 Vijetnamaca. Rusi procenjuju da u zemlji ima najmanje 6.000.000 ilegalnih emigranata koji u potrazi za poslom dolaze uglavnom iz jugoistočne Azije. Mnogi od njih žive u skladištima i podzemnim garažama ili se po 30 smesti u jednu garsonjeru. Često su naoružani kalašnjikovima i obračunavaju se na ulici.
 

Ilegalno naselje u Bukureštu 4. FERENTARI, BUKUREŠT Auto u kavezu Ulice romskog naselja Ferentari u rumunskom Bukureštu prepune su smeća, pasa lutalica i beskućnika. Poslednjih godina kvart se našao na crnom spisku sa oko 2.000 ukradenih automobila, gotovo 400 ubistava, oko 13.000 zločina i oko 2.250 pljački.   Ulice su izlokane, a smrad se širi sa velikih brda đubreta. Naselje je niklo ilegalno, pa su ulice postavljene nasumično, podrumi su poplavljeni, zgrade nemaju ulazna vrata, hodnici su neosvetljeni, pa je celo naselje posuto špricevima, a vladari iz senke su bande koje diluju drogu, podvode devojčice i pljačkaju. Pojedini stanari su ispred zgrada napravili kaveze od žice gde parkiraju svoje automobile. Većina stanovnika nema tekuću vodu. Umesto frižidera koriste plastičnu burad na balkonima, a dimnjaci vire kroz prozore.

Trgovaca belim robljem ima oko 400 u celoj zemlji

5. LjARI, KARAČI

Iransko roblje

U Karačiju, najvećem gradu Pakistana, živi 15.000.000 ljudi, a prete mu svakodnevno teroristi i etnički sukobi, trgovci ljudima, plaćene ubice. Al Kaida i talibani usmeravaju žive bombe na gradske trgove jer pakistanska vlada ne podržava teroriste. Redovno se ubijaju Paštuni (etnički Avganistanci) i stanovništvo koje govori urdu jezikom. Trgovaca belim robljem ima oko 400 u celoj zemlji, a veruje se da dobar deo njih deluje u Karačiju gde otimaju decu i prodaju ih u Iranu. U četvrti Ljari (600.000 stanovnika) vladaju narko bande čije su vođe najtraženiji kriminalci u zemlji.
 

Gotovo je uobičajena pojava da se tinejdžerke, pa čak i majke male dece učlanjuju u kartele 6. NAUKALPAN, HUAREZ Ubistva pred decom Najopasniji pogranični grad na svetu je Sijudad Huarez u Meksiku. On je polazna tačka za krijumčarenje droge u Ameriku, a u stalnim sukobima narko bandi od 2008. do 2010. godine poginulo je više od 6.000 ljudi. Naukalpan je četvrt u Huarezu, gde su bande potpuno preuzele vlast, pa je oko 1.000 policajaca otpušteno tokom poslednjih nekoliko godina zbog korupcije. Gotovo je uobičajena pojava da se tinejdžerke, pa čak i majke male dece učlanjuju u kartele, a protivničke bande ih ubijaju pred decom. One su poželjni članovi jer je manje verovatno da će ih pretražiti u racijama, pa uglavnom krijumčare drogu.

Ovde svakog dana neko bude ubijen, silovan

7. NjANGA, KEJPTAUN

Silovanja i otmice

Njanga je četvrt Kejptauna u Južnoafričkoj Republici koja ima 56 odsto nezaposlenih. Ovde živi 60.000 ljudi, od kojih samo 15 belaca. Iako relativno male površine od tri kvadratna kilometra, ovde svakog dana neko bude ubijen, silovan, a tri osobe opljačkane. U siromašnim crnačkim predgrađima uobičajene su oružane pljačke banaka, domaćinstava, uz nebrojena silovanja i otmice ljudi i automobila usred belog dana. Ubogi žitelji četvrti Kejp Flet poslednjih godina redovno kamenuju vozila koja obližnjim autoputem putuju do aerodroma Kejptaun.
 

9. BAJVOTER, NjU ORELANS
Pucnjava na paradi

Bajvoter, predgrađe Nju Orelansa u SAD-u, bilo je izuzetno popularno među turistima dok ga nisu preuzele narko bande. Deceniju posle uragana Katrin Nju Orleans je uglavnom uspeo da se oporavi, ali siromašnije četvrti su još razrušene i prepuštene bandama. Čak trećina stanovništva se iselila iz grada. I pre Katrine grad je bio na prvom mestu po broju ubistva u SAD, sa 265 ubijenih u 2004. godini i rekordnih 425 u 1994. godine. Prošle godine ovde je 19 ljudi ranjeno u oružanom incidentu tokom parade povodom Dana majki.

Komunistička vlast htela je da reši romski problem jer je sedamdesetih godina ovde živelo oko 1.000 Roma 10. HREBENDOVA, BRATISLAVA Romski eksperiment Siromaštvo, očaj, kriminal, prljavština vladaju u romskom naselju Hrebendova u Bratislavi. Naselje Lunik 9 je bilo pojektovano za vojnike, policajce i Rome. Izgrađeno je kao društveni eksperiment od 1987. do 1988. Komunistička vlast htela je da reši romski problem jer je sedamdesetih godina ovde živelo oko 1.000 Roma. Naselje je predviđeno za 2.600 ljudi, a danas ih zvanično ima 6.500, mada je tačan broj mnogo veći. Zgrade su propale, liftovi ne rade, smeće se baca na ulicu, a nezaposlenost je 90 odsto. Vodu imaju nekoliko sati dnevno, a struja je isečena.